Vučica krvi, osvete i ljubavi🔛

Jesi li ista

Ja- "Kako to misliš jednu od njih? Nisam ja bogata!"

Alvaro- "Ne živciraj se, znam da nisi ali nisi ni kao mi. Preživljavamo i borimo se a ne volimo više staleže. Zato ne želim da ih upoznaš. Nebi bili na mojoj strani."

Ja- "Ne razumijem zašto ne."

Alvaro- "To je tako. Bogataši nam od rođenja zagorčavaju život jer smo stalež koj njima nije bitan. Mali smo ljudi koje nije teško pregaziti."

Ja- "Ne misliš valjda da sam takva?"

Alvaro- "Naravno da ne. Vidiš da imam prijatelje kao ti. Samo vas ne želim spajati."

Ja- "Cijenim to što si mi rekao."

Alvaro- "Oprosti što je tako."

Ja- "Nema veze, uz tebe sam što god bilo." Nasmiješio se, zagrlio me i dao mi poljubac u obraz.

Nastavili smo šetati pse. Igraju se i uživaju. Pitala sam ga sjeća li se kako smo se upoznali onda me podsjetio da sam se večer prije nego li smo se upoznali zabila u njega na cesti. I tad sam tražila Todo.

Vratila sam se kući sat i pol kasnije. Baš smo se dugo zadržale. Ovi moji su već bili budni. Spremila sam se i spustila se u dnevni.

Majka- "Može li netko iznjeti smeće?"

Hrvoje- "Voot će to učiniti ipak ima puno slobodnog vremena."

Ja- "Kojih problema ti imaš? Zakasniti ću."

Hrvoje- "Nebi da se nisi zadržala vani." Namrštila sam se i otišla skupiti smeće po kući.

U Eštonovoj sobi dok sam tresla kantu u vreću mi je prišao.

Ešton- "Hej želiš li da ti pomognem?" Kihnuo je.

Ja- "Nazdravlje i ne."

Ešton- "Mogu te kasnije odbaciti do škole, znaš da imam auto." Namignuo mi je.

Ja- "Oke sad mi je dosta. Slušaj me dobro! Prestani mi se uvaljivati, razgovarati sa mnom, namigivati mi, jer ću ti zagorčavati ostatak života u ovoj kući sve dok se ne odseliš, između tebe i mene neće biti ni prijateljstvo kamoli nešto drugo zato odjebi što prije." Izašla sam iz njegove sobe i zalupila jako vratima pa odnjela smeće. Ovo uopće nije ni moj kućanski posao.

Poslje škole sam otišla na trening, danas mi je bilo dosta naporno jedva sam čekala pod tuš i kući.

Kad sam došla kući Grga je viknuo "evo Voot" pitala sam se zašto ali mi je sve bilo jasno kad me majka pozvala da razgovaramo. Svi skupa. Nisam htjela još jednu svađu, sa ovim ljudima se nemože normalno razgovarati. Zvali su me a ja iz sobe nisam izlazila.
Onda je Hrvoje upao u moju sobu i počeo se derati da sam nepristojna i bezobrazna i slično. Rekla sam mu da se jedino zna derati na mene i da ne planiram razgovarati sa njima. Onda se naljutio i pokušao me odvući ali nije uspio, snažna sam kad hoću. Na kraju je rekao da se spustim dolje sama jer je riječ o mom psu a ako neću mogu ju pozdraviti. Naljutila sam se i zalupila vratima. Kratko sam se ljutila u sobi, vidjela sam da me Alvaro zove ali sam bila previše ljuta za njega sad. Spustila sam se dolje pa smo sjeli svi za isti stol.

Majka- "Molim te da nas prvo sve slušaš a kad završimo reci što želiš." Obratila se meni naravno. Samo sam okrenula očima.

Hrvoje- "Prvo nisam čuo da svirate i vježbate sviranje a svima smo kupili instrumente."

Grga- "Ali tata dosadno je."

Ešton- "Zašto bi to radili? Koji je smisao?"

Ja- "Pa ja sviram."

Mama- "Voot."

Ja- "Zašto ne mogu jednostavno odgovoriti i da idemo na sljedeću glupost koju imate?"

Mama- "Kasnije ćeš komentirati." Opet sam okrenula očima.

Hrvoje koj nije član ove obitelj, tek smo ga nedavno upoznali u drugom svjetlu, vodi ovaj obiteljski sastanak. Prije nego se doselio, bio je mamin dečko kojeg smo ponekad viđali, a sad se pača u sve, čak ga toliko ni ne poznajemo, kamoli njegovu djecu.
Ostatak sastanka je uglavnom korio svoju djecu i smišljali su nova kućna pravila. Smišljaju kućna pravila u kući koja nije njihova a mi koji tu živimo šutimo i držimo se njihovih pravila.

Mama- "Voot možeš li prestati kolutati očima i tako teško uzdisati?"

Ja- "Najbolje da zatvorim oči i ne dišem."

Mama- "Rekla sam da ćeš komentirati na kraju sastanka."

Ja- "Ne neću! Nisam malo dijete da bude kako vi zamislite."

Hrvoje- "Ne deri se." Rekao je kroz zube.

Ja- "Što? Hoćeš li me udatiti jer pričam glasno? Nebi se stalno derala da vi želite poslušati ali sad ste izmislili ovo da šutim i na kraju kažem što želim. Izmislili ste to da ne morate slušati što vam imam za reći." Pogledali su se.

Mama- "Sastanak je gotov."

Ja- "O ne, tek je počeo." Otišla sam do ulaznih vrata i zaključala a ključ sam držala u ruci.

Mama- "Ne budi luda."

Grga- "Haha, ne budi glupa nisi ništa napravila." Oštro sam ga pogledala.

Ja- "Sa vama se ne može razgovarati. Sve što ja kažem ili učinim nevalja. Dobro majko zar su ti mozak isprali? Vlastito dijete ne želiš slušati."

Mama- "Ne pretjeruj."

Ja- "Govorim kako je. Buntovna sam i tinejđer sam a vi se ponašate kao da ste sveci. Da ja sviram i niko me nebi ni pohvalio kamoli poticao, najlakše je reći Voot kriva si, Voot ne radiš to dobro."

Hrvoje- "Nije sad riječ o tebi."

Ja- "Nego o kome je? Od kad ste se doselili je riječ o našem neslaganju. Radite sve što možete da me otjerate a ne da se zbližimo."

Mama- "Naravno da nije tako."

Ja- "Jadna tvoja djeca. Samo koriš, jebeš poticanje."

Mama- "Voot! Pazi na jezik."

Ja- "Neću. Ne dajete mi pravo glasa. Ne želite me slušati, želite me se riješiti. Za što vam ja služim?!" Mama je prekrižila ruke.

Hrvoje- "Umoran sam od tvoje kćeri." Ljuto ga je pogledala.

Ja- "Zašto si bila tako sebična i dovela ih bez mog i Lukinog znanja? Zašto radiš sve na našu štetu? Zar ti nismo djeca, zar ne trebaš voljeti nas prije njega?"

Mama- "Dosta je bilo. Daj mi ključ od kuče. Bit će kako ja kažem svidjelo se to vama ili ne."

🔥Vote za još♥️