Roditelji su joj poginuli pred očima kad je imala pet godina.
Bili su ljudi-vukovi. Odbačena od čopora kad ih je najviše trebala završila je u domu za napuštene djevojčice u gradu iz kojeg dolazi.
~11 godina kasnije!~
Nakon toliko vremena njezin...
Spremila sam se i otišla u noćnu vožnju da mi bude bolje. Vjetar je lagano puhao i godio mi pa se nisam htjela prestati voziti. Kratko sam se sa nekim debilom u autu utrkivala dok ga nisam pobijedila. Da imaš ferrarija nebi dobio motor u nekoj utrci. Zbog straha od horora nisam htjela nigdje stati.
Kad sam se pred zoru vratila u onu kuću potražila sam pismo koje mi je Zumba dao jer su ga napisali moji roditelji ali ga nisam mogla naći. Znam da sam ga poderala ali ne sjećam se da sam ga bacila. Valjda nisam toliko glupa. Pretražila sam cijelu sobu, detaljno ali ga nigdje nije bilo.
Usrala sam se od straha kad je netko pokucao. Mark.
"Uplašio si me."
"Kad si se probudila?"
"Davno. Nisam mogla spavati."
"Što to radiš?"
"Tražim pismo od mojih roditelja koje mi je Zumba dao kad sam došla."
"Kakvo pismo?" Nasmiješio se.
"Ono koje su napisali moji roditelji da žele da ostanem u Huelvi i pod cijenu da završim u domu."
"Ozbiljno?"
"Zar ne znaš da to pismo? Mislila sam da sve znaš."
"Znam. Mislim da tata ima negdje kopiju. Pitati ću ga danas."
"Nemoj. Ne želim da zna da sam ga poderala i izgubila."
"Dobro. Onda ću ga sam potražiti u njegovom uredu. Mislim da ćemo ići na ručak kod prijatelja pa ti ga navečer donesem." Kimnula sam i nastavila tražiti po sobi. "Ako ga nađeš tu negdje javi."
Mark Pov.
Dok sam doručkovao mi je došla Toni i zamolila me može li posuditi mobitel. Mora nekog nazvati a nema novca na svojem. Rekao sam da je u sobi pa da slobodno uzme. Otišla je i za par trenutaka je došao moj otac.
Iskoristio sam priliku i rekao da moramo hitno u ured. Dok smo odlazili do tamo sam vidio da Toni nekamo odlazi, imala je kacigu u ruci ali me na sreću nije vidjela.
"Što je sad bilo? Jesi li joj rekao?"
"Pusti sad to. Kakvo pismo si joj dao kad je došla?"
"Nekakvu škrabotinu koju sam napisao da izgleda kao da piše njezin otac."
"Sad traži to pismo. Kaže da ga je poderala ali ne zna dali ga je bacila i ne može ga naći. Nisam ni znao za njega!"
"To nije moj problem. Nisam ti rekao jer nije bilo potrebe."
"Rekao si da si joj rekao da su htjeli da ostane tamo ne da si joj dao pismo." Bio sam ljut na njega.
"Ista stvar."
"Traži to pismo. Pitala me zar ne znam za njega. Rekao sam da znam i morao se izvući pa sam rekao da sigurno imaš kopiju."
"Zašto si to napravio?!"
"Da se izvučem. Budući vođa čopora koj ne zna takve gluposti."
"Odlično. Kopije nema. Kako si tako nepromišljen?"
"Morati ćemo ju napraviti."
"Zašto uopće traži pismo?"
"Želi ga pokazati prijateljima. Fokusiraj se sada na pisanje sličnog pisma. Pokušaj se sjetiti što si napisao u prvo." Izmislio sam na brzinu.
"Ako nađe pravo?"
"Pitati ću je prije nego joj dam novo. Ali se potrudi da bude što sličnije starom. Zajedno ćemo."
"U redu, ali popodne moramo biti na ručku kod prijatelja. Toni ne ide, ne želim da nas sramoti." Kimnuo sam i sjeo pa smo se primili posla.
Pisali smo ga dok nismo krenuli, spremili smo se na brzinu. Napravili smo nekoliko verzija i na kraju odabrali onu koja je najsličnija prvotnoj. Sve će biti u redu ako ne pronađe to prvo. Prije nego li smo krenuli sam joj napisao poruku da svi idemo na ručak kod prijatelja i da se vidimo navečer ali nije odgovorila.
Belit Pov.
4 noć za redom imam noćne more. Naglo sam se probudio pred zoru u znoju. Čekao sam da mi Leyla pošalje poruku za dobro jutro. To radi svako jutro ali od kad je silovana se samo javi sa kratkim ej ako i to. Kad se javila sam joj napisao da ću doći do nje, spremio se i otišao. Ali prije nego li sam sjeo na motor sam nazvao jednog kolegu i zamolio da me zamjeni danas.
Ušao sam u kuću i tiho ušao u njenu sobu da me ne čuju njezini roditelji iako im ne smeta da dolazim. Lego sam pored nje i zagrlio ju pa naslonio glavu na njenu.
Hoppla! Dieses Bild entspricht nicht unseren inhaltlichen Richtlinien. Um mit dem Veröffentlichen fortfahren zu können, entferne es bitte oder lade ein anderes Bild hoch.
Sad često tako ležimo u tišini satima dok ne idem na posao. U nekom trenu sam otišao u kupaonicu i nazvao Toni.
"Hej. Molim te uzmi Markov mobitel."
"Zašto šapćeš?"
"Kod Leyle sam. Uzmi njegov mobitel i napiši Jurici da dođe ispred njegove kuće."
"Može doći u kuću svi u podne idu na ručak kod nekog."
"Odlično. Samo mu napiši da dođe u pola 2 u kuću i izbriši poruke kad odgovori. Dobro?"
"Hoću ali što planiraš?"
"Ne znam, smislit ću. Kad odgovori dođi, naći ćemo se negdje."
"Gdje?"
"Ne znam."
"Želiš kod jezerca kod Motovog imanja?"
"Mislim da ću znati gdje je. Dobro tamo se nađemo samo pošalji poruku da je odgovorio i kreni."
"Dobro."
Prekinuo sam i vratio se k Leyli. Ubrzo mi je poslala poruku da je odgovorio pa sam rekao Leyli da idem raditi. Sjedila je na krevetu i gledala u ništa. Pogled joj je prazan a oči crvenkaste i pune suza. Išao sam joj dati poljubac u čelo ali je odmaknula glavu. Od kad se to dogodilo me nije poljubila. Do sad sam joj bar ljubio čelo a sad ni to. Pogodilo me ali nisam opet pokušao. Dodao sam joj Kovua na krevet i otišao. Od kuće do motora koj je bio na prilazu sam pustio par suza. Htio sam baciti kacigu na pod jer me zaboljelo ovo ali sam se smirio jer bi me čula njena majka.
Brzo sam vozio i sreo Toni na cesti prema mjestu gdje se nalazimo tako da smo zajedno stigli tamo.
Parkirali smo pored jezera, sjeli na pod i pričali. Izvadio sam cigarete što ju je zabrinulo jer ne pušim dugo ali mi je sad trebalo. Imamo dovoljno alkoholičara u ekipi ne trebamo još jednog.
