Vučica krvi, osvete i ljubavi🔛

Nešetanje po parku✅

Pred izlazom su bili Alvaro i njegovo prijatelj.

Ja- "Što ćete vi ovdje?"

Alvaro- "To bi mi tebe trebali pitati."

Ja- "Maknite se."

Zaobišla sam ih i otišla. Sutra ujutro prije škole sam se našla sa Sarom i njezinom prijateljicom Ritom. One su pričale ja sam ih slušala, ovo mi se jako neda. Bile smo u nekom parku i na kraju shvatile da ćemo zakasniti. Obadvije idu sa mnom u školu. Trčale smo ko lude jer je škola sedam ulica dalje. Nismo imale vremena ni ostaviti stvari u ormarićima. Slušale smo što se događa i shvatile da profesor nije dobre volje. U jednom trenu je izašao iz učionice i otišao u zbornicu. Ušle smo u učionicu gdje je već bila buka i došle za slobodan stol.

Alvaro- "Baš smo počeli smišljati idući način da profesoru skrenemo misli s osoba kojih nema."

Filip- "Uzeli smo mu knjigu, sad misli da ju je ostavio u zbornici."

Sara- "Mogle smo se same snaći."

Rita- "Nismo nesposobne hvala."

Filip- "Kako da ne."

Sara- "Mi bar nismo ušle kroz prozor."

Rita- "Ili se pretvarale da nas je pozvao pred ploću kada nas uhvati."

Nastavili su se prepucavati a najviše Sara i Filip. Ja sam sjela a svi su gledali u njih. Ubrzo je došao profesor, naravno da nije pronašao knjigu. Okrenuo se prema vratima da ih zatvori a ja sam zgrabila knjigu i bacila ju prema njegovom stolu ali je pala sa strane. Čuo je i iznenadio se kad ga je pronašao. Kad je pustio filmić o eksploziji Filip se počeo okretati kao na vrtuljku. Stalno smo mu govorile da se okrene, ali nije slušao.

Poslje škole je Filip opet otvorio raspravu o onoj poruci iako cjeli dan nismo razgovarale sa njima. Živciraju me ali Filip posebno jer je posebno naporan. Otišla sam sa curama kod sebe doma.

Rita- "Vau. Sviraš bubnjeve."

Ja- "Da, ne diraj. Tek sam ih složila!" Viknula sam jer ih je dirala.

Sara- "Mogle bi napraviti bend."

Ja- "Za to treba vremena."

Sara- "Ja imam vremena."

Rita- "Imaš i garažu."

Ja- "I ja imam brata sa autom."

Sara- "Možemo probati?" Pogledale su me.

Ja- "Dobro da." Poveselile su se i zagrlile me.

Rita- "Super, ja sviram klavijature, Sara gitaru."

Sara- "A ko će pjevati?"

Ja- "Dogovoriti ćemo se."

Cure su gledale po mojoj sobi, dirale stvari i tako dalje a ja sam sjela na tepih. Za par minuta počeli su nam zvoniti mobiteli. To su bili Filip i Alvaro. Ignorirale smo ih a onda mi je došla poruke od Alvara da se nađemo u parku preko puta škole u 7 i rekao je da budem sama. Nisam rekla curama za tu poruku a oni su prestali zvati.