Vučica krvi, osvete i ljubavi🔛

Agresija

Ja- "Ma ja nemam problem sa tim. Imam Todo i moći će te mi dolaziti. Ti i ekipa."

Alvaro- "Jesi li ikad živjela sama?"

Ja- "Ne ali naviknuti ću se."

Alvaro- "Činiš mi se sretnom zbog tog."

Ja- "Jesam. To sve me muči od kako smo doselili. Ako je to rješenje onda se veselim. Ionako sam previše ljuta da bi mogla normalno nastaviti živjeti sa njima." Kimnuo je.

Blizu kvarta jedan auto nas nije valjda vidio i počeo je kočiti tek jako blizu zebre koju smo tad prelazili. Vidjeli smo to i ja sam požurila da uhvatim Todo dok je Alvaro stao ispred mene i auta ali na sreću vozač je uspio nakriviti auto u vožnji i zaustaviti se pred nama. Mogao se zaletiti kroz nas i ubiti nas oboje. Umrli smo od straha. Krenula sam na drugu stranu te ceste da nastavimo pa vidjela Alvara kakvog još nikad nisam vidjela.
Posvađao se sa vozačem. Čovjek je izašao iz auta i nastavio se sa njime svađati. Vikali su i psovali, mislila sam da će se potuči. Nikad Alvara nisam vidjela tako agresivnog. Došla sam do njega i uhvatila ga za ruku pa zamolila da idemo. Nastavio je gledati tog čovjeka bez skretanja pogleda na mene pa mi je rekao da idemo. Uhvatio je moju ruku i otišli smo.
Hodali smo tako u tišini gotovo do naše škole koju smo zaobišli sa druge strane ulice.

Ja- "Jesi li dobro?"

Alvaro- "Da." Grubo je odgovorio. Od tamo do tu me nije ni pogledao.

Ja- "Nikad te nisam vidjela takvog." Kratko je šutio pa odgovorio.

Alvaro- "Oprosti. Nisam htio da me takvog vidiš."

Ja- "Jesi li uvijek takav?"

Alvaro- "Agresivan? Da. Ali ne sa tobom." Približio mi se.

Ja- "Naljutio si se?"

Alvaro- "Na njega ne na tebe. Nemogu se ljutiti na tebe. Stvarno nisam htio da me takvog vidiš."

Ja- "Ne razumijem ni kakav si, samo..."

Alvaro- "Realno, ne možeš dopustiti da budala gazi ljude i ništa mu ne reći. Mogli smo svi umrijeti."

Ja- "Znam."

Alvaro- "Hajde vodim te kući."

Ja- "Agresivan ili normalan?" Izletilo mi je.

Alvaro- "Nisam htio da me takvog vidiš!

Ja- "Sorry, slučajno je."

Alvaro- "Jesam agresivan sam, ali sa tobom do sad nikad nisam bio. Pitaj bilo koga, Saru, Filipa, moju sestru. Svi su me vidjeli agresivnog ali ti do sad nisi. Nisi nikad ni trebala."

Ja- "Zašto si takav?"

Alvaro- "Takav sam od malena. Nemam ADHD ni nešto slično. Samo sam takav. Puknem, agresivan sam. Ne znam što da ti kažem."

Ja- "Znaš li biti nasilan kad si agresivan?" Teško sam ga to pitala.

Alvaro- "Rijetko, nikad ne prema ženama."

Ja- "Okej."

Alvaro- "Slobodno pitaj bilo koga. Ako će ti tako biti lakše da mi vjeruješ." Kimnula sam pa smo krenuli.

Šutili smo i hodala sam malo iza njega do kuće a ispred nje smo se samo pogledali. Zahvalila sam mu a on je kimnuo glavom i otišao. Kao da je napravio što je morao i sad može ići. Ušla sam u kuću. Tamo je bila samo moja majka, nikog drugog nije bilo, valjda još spavaju. Sjedila je sama u dnevnom.

Ja- "Zar ne ideš na posao?"

Mama- "Ne, čekala sam tebe cijelu noć."

Ja- "Kad odselim me nećeš morati čekati."

Mama- "Zašto mi to radiš? Ja sam ti mama. Ja sam te nosila 9 mjeseci."

Ja- "Ne počinji sa tim pričama. Ti si odlučila da je tako najbolje za sve. To je vjerojatno istina."

Mama- "Znači seliš se."

Ja- "Da. Sad već i ja vidim da je to najbolje za sve."

Mama- "Onda pričekaj par dana dok se saberem." Kimnula sam i popela se stepenicama na kat pa ušla u svoju sobu.

Presvukla sam se i odspavala nekoliko sati.

Kad sam se napokon probudila nešto iza podneva u kući nije bio nitko. Prošetala sam Todo i vratila se u kuću. Zvala me Sara ali se nisam javila, šetala sam Todo i mob ostavila u kući pa je napisala poruku. Pričali su u školi i žele sutra u klub ali ne onaj obični gdje smo već bili nego na techno party. Jao bože što ja znam o technu? Doslovno ništa. Tako sam joj i rekla. Kasnije mi je odgovorila da ne moram ići s obzirom na situaciju ali bi oni voljeli da idem pa sam pristala. Srediti ćemo se kod nje. Nakon probe našeg benda. Ovo će nam biti tek druga proba u životu.

Prvo sam o svim planovima obavijestila Luku.

Ja- "Ej."

Luka- "Volim kad mi ljudi kucaju."

Ja- "Ali tvoja vrata su uvijek otvorena."

Luka- "Svejedno." Okrenula sam očima i pokucala po otvorenim vratima.

Ja- "Sretan?"

Luka- "Da."

Ja- "Možeš li pripaziti Todo? Želim ići van a bojim se ostaviti ju."

Luka- "Da hoću."

Ja- "Super, ostavit ću ti u sobi hranu za nju."

Luka- "Da, nema na čemu."

Ja- "Hvala ti." Zagrlila sam ga i otišla.

Pronašla sam majku i obavijestila ju o svojim planovima pa se vratila u sobu. Možda sat vremena kasnije kad sam krenula je rekla da sutra idem na nastavu. Kimnula sam i otišla.

Kod Sare smo se spremile jer njezini nisu bili kod kuće. U isto vrijeme dok smo se spremale smo i čekale Alvara i Filipa da dođu pa ćemo zajedno ići tamo, gdje god.

Kakvi outfiti, sviđa mi se. Sredile smo se i izašle ispred kuće pa čekale njih dva. Čekale smo ih toliko da smo sjele na stepenice ispred kuće i pile pivo dok nisu napokon stigli. Već nam je bilo dosta.

Filip- "Vi ste već gotove ili tek krećete?"

Sara- "Koliko smo vas čekale, budi sretan da nismo urokane."

Rita- "Ne mogu vas slušati još jednu noć kako se prepucavate."

Ja- "Da stvarno."

Rita- "Ili budite normalni ili nemojte pričat. Idemo li mi ili ne?" Nasmijali smo se i pošli za njom. Malo je poludila od čekanja haha.

Došli smo tamo gdje je bio party i ušli unutra. Na prvu osim po glazbi se ne razlikuje mnogo od ostalih klubova u kojima smo bili. Naručili smo i krenuli plesati. Svidio mi se ludi ritam.

🔥Vote za još💫