Vučica krvi, osvete i ljubavi🔛

Jutarnji lov✅

Provjerila sam Nitru, jastuk joj je mokar od suza, čak i u snu plače. Otišla sam van.

Moram malo udahnuti zraka. Ponovno sam se sjetila kako sam sa Motom u tijelu vuka lutala gradom. To je pre dobar osjećaj. Sad sam u svojem gradu, mogu što želim.

Nisam izašla iz ulice a čula sam iza sebe Nitru. Pitala je polu uplakana gdje idem a ja sam joj rekla da će se brzo vratiti i da ide još spavati no nije me poslušala. Skupa smo prošetale do doma za napuštene djevojčice. Tamo sam odrasla i postala ovo što sam sad.

Ja- "Želim naći onoga ko mi je oduzeo roditelje ali to nemogu sama, Australija je velika."

Nitra- "Mi ćemo ti pomoći."

Ja- "Prvo svi mi moramo pomoći tebi."

Nitra- "Žao mi je pro sam ga vrijeđala jer želi na ru operaciju."

Ja- "Da si ga bar više vrijeđala. Možda bi odustao."

Nitra- "Hoće li oni pomoći Leylinom ocu?"

Ja- "Naravno da neće."

Nitra- "Ponadala sam se."

Ja- "Ja nisam, živim sa njima, on nije pa nije ni znao kakvi su."

Nitra- "Sad će se pokazati kakvi su zapravo."

Ja- "Žao mi je jer mi nije vjerovao. "

Sjedile smo još kratko ispred doma i gledale u tu veliku zgradu u tišini a onda se iza grma obje pretvorile u vukove i hodale gradom.

U jednom gradskom parku naletile smo na društvo u kojem sam bila prije nego sam otišla iz grada. Nitra nezna za njih, nitko nezna. Rade isto što su radili kad sam bila sa njima, piju i puše. Vidjeli su nas ali su pre pijani da reagiraju, jedan od njih se srušio na klupicu i zaspao. Otišle smo dalje, vidi se koliko sam bila očajna kad sam se sa njima družila.
Malo izvan grada bio je jedan kokošinjac, nisam 100 godina tamo bila a sad sam prošla pored njega. Još ima kokoši, nekad sam ih tu ganjala ali sad se moram suzdržati. Nesmijem to napravit, nećeš Toni!" Nastavila sam korak po korak dalje ali ne Nitru prvu privukla želja za krvi i preskočila je ogradu oko kokošinjca. Napravila sam isto što i ona, drgo mi je da je ona prva počela. Legla je na pod i gledala dok sam ja polako išla prema kućici u kojoj su. Skoro sam bila na ulazu kad je iz kućice izašao pijetao, gledao me i ja sam njega, stajala sam nepomično. Glupe kokoši, prošao je pored mene jer se nisam micala, nije ni Nitra, čak sam disanje i treptanje usporila. Onda sam uletila u kokošinjac i nastala je zbrka, sve kokoši su poskočile od straha i krenule van a ja sam jednu uspjela uhvatiti za rep. Nitra je već jednu ubila a drgu je držala u zubima. Njihov vlasnik je bio sa druge strane ograde i počeo je vikati "vukovi" pa otrčao u kuću po pušku, već sam bila ovdje. Rekla sam Nitri da idemo i dok je on otrčao popela sam se na kokošinjac i preskočila ogradu pa hodala prema plaži a ona zamnom.

Poslije smo trčale šumom i kupale se kao vukovi naravno. U 9 smo se vratile kod nje doma, baš su tada Belit i Leyla došli sa trčanja. Moram ih sve pokrenuti kad se vratimo u Sydney. Mi smo vukovi samotnjaci, nemožemo osnovati svoj čopor a nemožemo ni u tuđe jer ja pripadam bogatašima a oni ne i njih neće prihvatiti a ja ni ne planiram sa bogatašima biti zauvijek.

Belit i Leyla skupa liječe svoju tugu zbog Alvara. Zato brinem za Nitru, ona nema nikoga a bili su skupa još prije rođenja.

Ja- "Mogli bi svi kad se vratimo u Sydney početi trenirati."

Leyla- "Mi treniramo svaki dan."

Ja- "Da, ali vidite Lukasa on je tek ustao."

Lukas- "Hej, ja spavam kao vuk."

Ja- "Moramo nešto napraviti. Makar bili banda vukova. Ne želite biti kao bogataši."

Nitra- "Toni je u pravu, možda nam to pomogne da se oporavimo."

Belit- "Kako se oporavit od onih kojih nema?"

Ja- "Možemo vježbati na Motovom imanju, stalno me zove tamo."

Leyla- "Nećemo mi vježbati da bi ti viđala svoju simpatiju!"

Ja- "Nije mi simpatija! Uglavnom želite ili ne?"

Nitra- "Ja želim, bilo je jutros pre zabavno sa tobom."

Belit- "Gdje?"

Leyla- "Može ako nećeš samo pričati sa Motom."

Ja- "Daj šuti! Nije me Mot zvao van nego Mark."

Pričamo u šali, ne svađamo se. U to sam pogledala svoj mobitel. Dobila sam poruku od Marka, rekao je datum i vrijeme dejta. Sladak je, vjerujem da je sve već isplanirao. Rekla sam ekipi kad idemo van i ignorirali su me. Grozni su😂.

Popodne

Leyla- "Što će biti nakon sprovoda?"

Ja- "Stara, samo se drži..."

Rekla sam joj dok smo se oblačile u crno. Nitru smo već obukle a dečki se spremaju u Leylinoj kući. Činilo mi se da je Nitra malo bolje ali sad vidim da je to bio samo neki mali predah od plakanja. Sad je još gore nije prestala plakati od kad smo ju počele spremati za sprovod. Njezin otac nas je vozio do groblja a dečki su išli taksijem, tamo smo se našli. Čula sam da sam dobila poruku i onda sam ugasila mobitel bez da sam pogledala ko piše. Nitrin otac je birao pjesme koje će mu se pjevati i u kojoj će se dvorani to održati, mi smo samo objesili osmrtnice. Valjda mu pomaže dok se osjeća korisno.

Došli smo ranije, ispred groblja smo kupili vijenac i tri ruže za nas tri pa čekali ispred dvorane kod klupica jer je Nitra skroz odsutna.

Obitelj dolazi nešto ranije a mi dolazimo zbog nje. Posjele smo ju kad su došli dečki, svak sa jednim vijencem. Njezin otac je došao dok smo u tišini tamo stajali i rekao joj da idu a ako ne dođe dovoljno njihove obitelji da stanemo kod lijesa i mi. Samo smo kimnuli, Nitra je odsutna u mislima to se na njoj vidi. Nebi hodala od nas da njezin otac nije stavio ruku na njeno rame i poveo ju prema dvorani. Na putu do tamo su razgovarali sa nekim ljudima.