Sumrak: Novi početak

Poglavlje 1.

Sranje.
- Znaš, misli ti odjekuju. Trebaš pomoć?- upitao me je Edvard sjedajući kraj mene za klavir.
- Ne mogu zapamtiti note, nikako.- rekla sam. Inače, učila sam da sviram pjesmu na klaviru jer se bliži Belina i Edvardova godišnjica. Kao i Renesmin rodjendan. Edvard je naslonio svoje hladne ruke na moje. Rukama mi je lagano pokazivao koju notu kada trebam pritisnuti. Pokušala sam sama.
- Vidiš nije teško.- rekao je.
- Šta radite vas dvoje?- upitala je Bela. Upravo se vratila iz lova.
- Imaš nešto...- pokazivala sam joj na ugao usne. Imala je malo krvi pri kraju. Obrisala je prstom. Nasmijala se. Njene oči su ponovo postale smedje.
- Edvard je vidio da se dosadjujem u poslednje vrijeme pa mi je dao zadatak da naučim neku pjesmu.- rekla sam praveći se nezainteresovano. Edvard mi je dao znak da mi dobro ide. Renesme je ušla i odvela Belu za ruku negdje.
- Dobro si počela, naučićeš brzo.-
- Loš si u utjehama Edvarde.-
- Znam.- nasmijao se. Gotivila sam Edvarda stvarno.
- Zabavljate se?- uskočila je Alis.
- Zezamo.- rekla sam.
- Lisa, ti si jedina u ovoj kući koja nema momka, možda je vrijeme da se to promijeni.- pogledala me je provokativno i naslonila se na klavir.
- Edvarde nisi joj rekao?- pokorno ga je pogledala.
- Sutra ujutro dolaze moji stari drugovi koje sam upoznao dok sam živio u Koreji.-
- Vampiri?- upitala sam. Klimnuo je glavom.
- Ništa od toga.- ubacio se Džejk. On i Edvard se baš i ne vole.
- Ne ulazi ona u svijet vampira. Napravio sam grešku što sam sebi dopustio da Bela udje ali njoj ne dam.- ponovio je Džejk.
- Ja sam samo rekao da dolaze.- rekao je Edvard.
- Neka nevolje drže podalje od nje.- nekada pomislim da se Džejk ponaša previše zaštitnički. Otišao je. Ustala sam i otišla u svoju sobu, bilo je već kasno. Legla sam na krevet.
- Dosadno?- upitala me je Alis sa vrata.
- Malo.-
- Dobri su oni momci. Jedva čekam da ih upoznaš.- rekla je i pogled joj se izgubio. Faca joj je postala blijeda.
- Papir.- pojavio se Edvard niotkuda. Dala sam joj papir. Počela je crtati. Ali ne crtati, kao crtati već histerično šarati. Pomislila sam da će se papir poderati. Stala je. Edvard je uzeo papir u ruke.
- Nemoguće.- rekao je i bacio papir. Oboje su nestali brzinom svjetlosti. Pokupila sam papir sa poda. Iznenadjujuće ali crtež nije izgledao kao žvrljotina. Na njemu je lijepo bilo iscrtano još jedno natprirodno biće. Vukodlak.
- Idi spavati.- oglasio se Džasper. Uzeo je papir iz moje ruke.
- Džaspere šta ovo znači?- ćutao je.
- Džaspere?-
- Pojaviće se vukodlak medju nama.-
- Misliš...-
- Novorodjeni.- izašao je. Bože ovaj njihov svijet nikada neću razumjeti.
Presvukla sam se u pidžamu i bacila se na krevet.
Novorodjeni vukodlak...svašta.
Okrenula sam se na stranu i izgubila se u mislima.
Zaspala sam.