Sumrak: Novi početak

Poglavlje 82.

Jungkukova perspektiva
- Ali ne želim da te stavljam u opasnost zbog mene.- rekla je.
- Onda nemoj ovo da mi radiš.-
- Šta?- upitala je. Prišao sam njenom uhu.
- Nemoj da mi se igraš sa osjećanjima.- šapnuo sam. Približio sam se njenom licu. Bio sam toliko blizu da sam joj osjetio dah.
- Ti se igraš sa mojim.- rekla sa nervozno kroz uzdah. Ponovo sam naslonio svoje usne na njene.
- Slab sam na tebe.- rekao sam kad smo se udaljili. Nasmijala se.

Lisina perspektiva
Jimin je ušao u dnevni boravak. Prišao mi je i na blic naslonio svoje usne na moje.
- Navela si ga na grijeh.- rekao je. Upitno sam ga pogledala.
- Prekinuo sam ih u poljubcu.- rekao je Jimin. Nasmijala sam se.
- Morala sam joj sve reći. Ali hrabra je i jaka. Samo...-
- Znam. Ne želiš da bude vampir.- rekao je Jimin.
- Mislim da ni Jungkuk to ne želi.- rekao je zamišljeno Hoseok.
- A opet ako neko od vampira sazna za njih i ako dodje do Volturijevih...- rekao je Taehjung.
- Biće prisiljen da je preobrazi.- dodao je Namjun.
- Nadam se da će sve biti u redu.- rekla sam. Čula su se vrata. U dnevni su ušli Jungkuk i Rejčel. Oboje su bili crveni u licu. Svi smo se nasmijali. Sjedili smo još neko vrijeme sa njima. Zezali smo se i pričali. Jungkuk se oslobodio. U jednom momentu je privukao Rejčel bliže sebi i prebacio ruku preko njenog ramena. Uzeo je njen dlan i ispreplitao im prste. Bili su slatki.
- Žao mi je ali moraćete se rastati.- rekla sam. Pogledali su se. Jungkuk je ustao i povukao Rejčel.
- Daj mi 5 minuta.- rekao je. Klimnula sam glavom. Izašli su u hodnik.

Rejčelina perspektiva
Izašli smo u hodnik. Jungkuk je zatvorio vrata od dnevnog boravka.
Naslonio je svoje usne na moje.
- Kako ćemo se vidjati?- upitala sam ga. Naslonio je svoje čelo na moje.
- Preseli se kod Lise.- nasmijali smo se. Blago sam ga gurnula.
- Nemoj da se šališ.- rekla sam.
- Ozbiljan sam. Moraćeš češće dolaziti kod Lise. Nekada ćete i vas dvije doći ovdje.-
- Biće teško.- rekla sam i uzdahnula.
- Nisam rekao da će biti lako.- uzeo je moju ruku i ispreplitao nam prste. Vrata od dnevnog boravka su se otvorila. Jungkuk me je poljubio na blic i udaljili smo se. I dalje smo se držali za ruke.
- Zar je prošlo 5 minuta?- upitao je. Svi smo se nasmijali.

Lisina perspektiva
Sjedim na prednjem sjedištu i zamišljeno gledam kroz prozor. Namolila sam Rejčel da ostane spavati kod mene i dogovorile smo se sa Jiminom i Jungkukom da dodju poslije ponoći. Mrak je već lagano padao.
- Hej što si se zamislila?- Jimin je stavio ruku na moje koljeno. Slegnula sam ramenima. Okrenula sam se prema njemu i zagledala se u njega. Nisam mu mogla pročitati auru.
- Jel sve okej?- upitao me je zabrinutim tonom. Okrenula sam se prema Rejčel na zadnjem sjedištu. Oko nje je lebdila roza aura (ljubav). Vratila sam pogled na Jimina. Opet ništa.
- Lisa?-
- Sve je okej.- nasmijala sam se i poljubila ga u obraz.