Sumrak: Novi početak

Poglavlje 159.

- Istrčali ste se danas. Zato ćeš sada spavati kao beba.- rekao sam dok smo ulazili u kuću.
- Striče Taehjung, hoćeš ostati večeras?- upitao ga je Elajdža.
- Naravno Eli, pričaću ti priču za laku noć.- odgovorio mu je Taehjung.
- Ajde idemo!- rekao je Elajdža i povukao ga za ruku.
- A ne, nećeš. Prvo kupanjac.- podigao sam ga.
- Ali brzo želim čuti priču.- rekao je uzbudjeno, na šta sam se nasmijao. Dok sam ga kupao razmišljao sam. Nikada nisam bio tu kada mu je Taehjung pričao priče. Zanimalo me je kakve su bile, o čemu.
- Smiri se Eli, neću moći saprati svu tu pjenu sa tebe.- rekao sam. Pustio je gumeni brodić i smirio se. Okupao sam ga i izvukao iz kade. Obmotao sam ga peškirom i obrisao ga. Prošao sam peškirom kroz njegovu prelijepu smedju kosu koju je naslijedio od majke. Obukao sam mu pidžamu i stavio kaladont na zube.
- Možeš sam?- upitao sam.
- Tata nije mi prvi put da sam perem zube.- nasmijao sam se.
- U redu, zovi me kada završiš da te spustim sa stolića. Nemoj da...-
- Silaziš sam, znam tata ne brini.- prekinuo me je. Klimnuo sam glavom i izašao iz kupatila. Svakim danom, za ove 4 godine što su protekle, pomislio sam isto. On je bio oličje Lise. Sjeo sam u dnevni boravak kod Taehjunga koji je gledao Tv.
- Taehjung, nikada te nisam pitao, ali, kakve priče za laku noć govoriš Elajdži?- upitao sam ga. Ugasio je Tv i uozbiljio se.
- Pričam mu o njegovoj majci. Želio sam da je poznaje. Prvi put kada sam mu pričao rekao je da je se sjeća. Da je imao sjećanje od nje još dok je beba bio. Divio sam se. Nisam mogao da mu ne pričam o njoj.- rekao je. Emocije su me savladale te su se suze našle u mojim očima. Nisam im dopuštao sa izadju.
- Šta si mu sve pričao?-
- Pričao sam kako ste se upoznali, pričao sam mu kako je njegova majka bila heroj. Kako je spašavala tebe, njega...kako si ti spašavao nju. Nisam mu sve pričao, čuvam i za ostale noći. Nadam se da ćeš večeras prisustvovati.- rekao je. Klimnuo sam glavom.
- Tata!- Elajdža me je dozvao iz kupatila. Ustao sam i otišao po njega. Spustio sam ga sa stolića i otrčao je Taehjungu.
- Idemo.- rekao je. Ušli su u sobu. Elajdža je legao u krevet a Taehjung je ugasio svjetlo i upalio malu noćnu lampu koja je bila kraj Elajdžinog kreveta. Nageo sam se na zid i pažljivo slušao kroz odškrinuta vrata.
- Jedne lijepe večeri tvoja mama i tvoj tata su izašli šetati.-
- Kako su uspjeli pobjeći ujka Džejku?- upitao je Elajdža.
- Tvoja mama je pobjegla kroz prozor. Šetali su dok nisu došli do litice. To je bilo...-
- Njihovo sveto mjesto.- prekinuo ga je.
- Tako je. To je za njih bilo posebno večer jer su tada prešli granicu. Prkosili su svima i pobijedili su tu zabranjenu ljubav. Tu su se zavolili.- rekao je Taehjung.
- I šta je onda bilo?- upitao ga je Elajdža.
- Bili su toliko zaljubljeni da nisu mogli smiriti srca koja nisu imali. Bar tvoj tata nije imao.- čuo se kikot. I sam sam se nasmijao.