Sumrak: Novi početak

Poglavlje 32.

Šetali smo lagano šumom. Stavio mi je kapu na glavu. Kosa mi je bila mokra. Išli smo prema vukodlačkom gnijezdu.
- Jimin?- stala sam.
- Kaži.-
- Nisam baš sigurna da želim u ovo doba da se šunjam u svoju sobu kroz prozor.- nasmijao se. Uzeo je moju ruku. Ispreplitao je naše prste.
- Gdje onda želiš da ideš?- upitao me je.
- Kući.- rekla sam. Shvatio je. Promijenili smo pravac. Za pola sata smo bili ispred kuće Kalenovih. Jimin je nestao. Odjednom. Karlajl mi je otvorio vrata.
- Lisa? Zar vukodlaci u 3 sata ujutro ne spavaju?-
- Ostala sam do kasno napolju. Nagrabusiću ako sada udjem u kuću.- rekla sam. Karlajl se nasmijao.
- Udji. Ovdje si uvijek dobro došla.- pomaknuo se sa vrata. Ušla sam. Renesme je svirala klavir sa Edvardom. Mahnula sam im, uzvratili su. U dnevnom boravku su sjedili Alis, Bela i Rozali.
- Gdje ostatak ekipe?- upitala sam.
- Na užini.- rekla je Alis.
- Otkud ti?- pitala me je Bela.

Pričali smo neko vrijeme. Odlučila sam da odem na spavanje. Popela sam se uz stepenice i ušla u sobu.
Srce mi je skočilo.
- O Bože. Prepao si me.- šapnula sam. Jimin je sjedio na mom krevetu. Nasmijao se.
- Dugo sam te čekao.-
- A ja sam se pitala gdje si nestao.- nasmijala sam se. Ustao je sa kreveta i prišao mi. Provukao je ruku ispod moje kose i nježno naslonio svoje usne na moje.
- Trebaš spavati.- rekao je kada smo se odvojili. Uzeo me je u naručje.
- Šta radiš?- nasmijala sam se. Stavio me je na krevet i pokrio.
- Spavaj.- rekao je. Nasmijala sam se. Legao je do mene.
Pribila sam se uz njega. Naslonila sam svoju glavu na njegova prsa. Zagrlio me je.
Prvi put u životu, otkako sam ušla u ovaj nestvarni svijet, osjećam se srećno i spokojno. Zahvaljujući njemu. Čvršće sam ga zagrlila. Počeo me je maziti po kosi. Uzdahnula sam.
- Bojim se.- rekla sam.
- Čega?-
- Da te izgubim.- podigla sam glavu. Gledala sam u njegove smedje oči.
- Ne brini o tome.- rekao je. Poljubio me je u čelo.
- Ako Vol...-
- Shh. Rekao sam da ne brineš. Biće sve u redu.- rekao je. Njegov glas je bio toliko umirujuć. Kao muzika.
- Obećavaš?-
- Obećavam.- ponovo sam naslonila glavu na njegova prsa.
Slušala sam kako diše. Na momenat sam zaboravila da je vampir. I da sam ja vukodlak.
I da smo, u našem svijetu, zabranjeni jedno drugom. Na momenat, nije me bilo briga. Znala sam samo jedno.
Voljela sam ga.

Viktorijina perspektiva
- Viktorija, čemu dugujemo tu čast?- dočekao me je Arov osmijeh. Nasmijala sam mu se.
- Donosim vremensku prognozu iz Forksa.- rekla sam. Nakrivio je glavu.
- Da vidimo šta imaš.- ustao je i pružio ruku. Dopustila sam mu da zaviri u moju glavu. Da vidi ono što sam ja vidjela.
Dala sam mu ruku.