Sumrak: Novi početak

Poglavlje 7.

Odveo me je u garažu kuće.
- Mini teretana?- upitala sam.
- Aha.- rekao je Set. Uzeo je moje ruke i obmotao ih zavojem.
- Prva lekcija. Udaraćeś vreću.- laganica, pomislila sam.
- Dok budeš udarala vreću dobićeš čudan osjećaj. Taj osjećaj moraš zadržati, ne smiješ mu dati da eksplodira.- klimnula sam glavom.
- Probaj da nam ne rasturiš vreću.-
- Zar je bilo takvih slučajeva?- nasmijala sam se.
- Ovo je četvrta.- rekao je. Udahnula sam duboko. Počela sam je lagano udarati a onda sve jače i jače. Osjetila sam neki nalet u stomaku. Zadržavala sam ga. Znoj je počeo izijati iz mene. Imala sam osjećaj da sam crvena.
- Polako, diši umjereno. Ne daj da pukne.- rekao je. Udarila sam veću nogom. Udisala sam na nos izdisala na usta. Polako sam usporila udarce a onda i stala.
- Dobro ti si definitivno najčudnija djevojka koja je ikada bila ovdje.- rekao je. Nasmijala sam se.
- Jedina si koja je naučila da se kontroliše prvi dan, da li si svjesna?-
- Ne baš. Nemam osjećaj za ovo, djeluje mi kao da je to sasvim normalna pojava.- rekla sam skidajući zavoje.
- Okej, ajd što nikada nisam vidio da se neko nauči kontrolisati u prvom danu još ti i oči svijetle.- okrenula sam se i pogledala se u ogledalo iza ledja. Oči su mi bile jarko zelene.
- Moraš otkriti kako to sakriti. Prvi put to vidim. Moraš pitati nekoga iz plemena.- rekao je.
- Otići ću večeras kod ujka Bilija.- rekla sam. Ne znam zašto ali od malena sam ga zvala ujak Bili. To mi je sada palo na pamet. Čudno.
- Šta misliš da oslobodiš malo svoju energiju? Trebaš se naučiti i preobražavati, ne ide sve uz bijes.- rekao je i otvorio garažna vrata. Skinuo je majicu i bacio je na neku spravu. Skinuo je trenerku. Ostao je u boksericama. Stajao je na kiši okrenut prema meni. Za svoje godine bio je prilično zgodan.
- Hoćeš li samo stajati tu?- upitao je. Para je izlazila iz njegovog tijela. Skinula sam duks i trenerku. Ostala sam u topu i donjem vešu. Izašla sam na kišu i stala kraj njega. Para je počela izlaziti i iz mog tijela. Nasmijao se.
- Hajde da vidim da li možeš sama.- rekao je. Počeo je trčati pa je skočio visoko. U skoku se preobrazio. Stajao je par metara ispred mene u tijelu srebrenog ogromnog vuka. Prišla sam mu i stavila ruku na njegovo krzno. Bilo je mekano.
Na tebe je red. Čula sam njegov glas u glavi.
- Ovako komunicirate kad ste vukodlaci?- upitala sam.
Iznenadjena? Nasmijala sam se. Potrčala sam. Trčala sam kroz šumu, i dalje kao čovjek. Osjetila sam da je nešto proradilo u meni. Zaletila sam se na stijenu i skočila.
Iznenadjen? Upitala sam Seta.
Veoma. Trčali smo sve dublje i dublje u šumu. Set je stao a i ja sa njim.
Set, šta osjetim?
Vampiri. Na našoj su teritoriji. Zavijao je.
Prati me. Rekao je i počeo trčati. Išla sam za njim. Došli smo skroz uz duž rijeke. Sa druge strane rijeke stvorili su se Džejk i Sem. Ponovo se čudan miris vratio. Čudan ali i previše poznat. Pogledala sam iznad sebe. Na drveću kraj nas skakala su dva momka. Jedan je skočio preko rijeke na drugu stranu.
Vas dvoje pratite onog. Ovaj je naš. Rekao je Sem. Set je ušao u šumu. Pratila sam ga. Stao je.
Stani.