Sumrak: Novi početak

Poglavlje 26.

- Zašto ga izbjegavaš?- upitala me Bela.
- Radi njegove i vaše sigurnosti. I sigurnosti drugih.- obukla sam jaknu.
- Ali...-
- Bela, ja nisam obični vukodlak. Ja sam prirodni alfa. Imam posebne moći mogu nekoga ne svjesno povrijediti.- lagala sam. Bela je povjerovala. Edvardova faca na vratima? I ne baš.
Izašla sam.
- Zašto ideš?- upitala je je Esme.
- Imam neke stvari da obavim. Gdje mi je motor?- Emet se u tom momentu parkirao kraj mene. Sišao je sa motora i pružio mi kacigu. Sjela sam.
- Čućemo se. Možda dodjem na Renesmin rodjendan.- rekla sam.
Bela je klimnula glavom. Tužno je ušla u kuću. Edvard mi je prišao.
- Nisi morala na ovaj način.-
- Imaš li bolji?- ćutao je.
- Tako sam i mislila.- upalila sam motor. Dala sam gas i nestala u šumi. Brzo sam se našla na litici.
Ugasila sam motor. Stala sam na kraj litice i vrisnula. Trebalo mi je ovo. Bolilo me je što sam se morala skrivati i bježati od njega, ali nisam imala izbora. Vratila sam se na motor i uputila se prema Džejkovoj kući.
Pokucala sam na vrata. Čulo se škripanje Bilijevih kolica prije nego su se vrata otvorila. Pustio me je u kuću. Napravio nam je čaj i sjeli smo u dnevni boravak.
- Ujka Bili imam jedno pitanje. Želim iskren odgovor.- rekla samm gledala sam u šolju čaja koju sam držala u rukama. Vrelina šolje me je pekla ali nije me bilo briga.
- Slušam.- rekao je.
- Da li postoji način da se riješim vukodlačke moći? Da ponovo budem čovjek?- upitala sam ga.
- Zašto bi to htjela? Čast je biti vukodlak, zaštitnik grada i ljudi u njemu. A pogotovo zaštitnik drugih vukodlaka.- rekao je.
- Da, ali ta njegova priroda me uništi. Ne mogu živjeti normalan život. Boli me znaš. Šta ako se iz bijesa preobrazim i povrijedim nekoga?-
- Želiš znati odgovor?- klimnula sam glavom.
- Postoji. Zove se smrt.- izgubila sam svu nadu. Sve je potonulo. Provukla sam ruku kroz kosu. Uzela sam gutljaj čaja.
- Tako znači.-
- Obećaj mi Lisa.- rekao je. Podigla sam glavu.
- Obećaj mi!-
- Obećavam, neću ugasiti svoj život.- rekla sam mu. Pružila sam ruku i uhvatio ju je. Nasmijao se.
- Dobra si ti djevojka.- rekao je. Ispila  sam čaj.
- Moram ići. Ne brini za mene.- rekla sam. Sjela sam na motor. Vozila sam se prema Port Andjelesu. Išla sam što sam brže mogla jer je bio malo dalje od Forksa. Parkirala sam se ispred policijske stanice.
- Dobar dan. Tražim pozornika Svona. Da li je tu?- upitala sam djevojku na šalteru.
- Žao mi je, pozornik Svon je uhvatio prehladu. Nije na terenu već dva dana.- klimnula sam glavom.
- Želite da ga nazovem?- upitala je.
- Ne, u redu je. Možete li mi dati njegovu adresu?-
- Vi ste?-
- Ja sam Lisa Svon, njegova ćerka.- napisala mi je adresu na papir. Nije živio daleko od stanice. 3 minute motorom. Pokucala sam na vrata.
- Otkud ti ovdje?- pojavilo se blijedo lice dobrog starog Čarlija. - I meni je drago što te vidim.- pomjerio se pa sam ušla. Sjeo je na trosjed u dnevnom boravku i pokrio se dekom. Gledao je utakmicu uz pivo i milion maramica oko sebe.
- Boluješ uz pivo ha?- klimnuo je glavom. Uzela sam mu pivo iz ruke.
- Ne ide to tako.- rekla sam.