Sumrak: Novi početak

Poglavlje 153.

Dok je Esme tješila Čarlija ja sam sjedio napolju na travi. Čuo sam Rejčelin vrisak i osjetio sam bol koju nosi u sebi. Momci su bili sa Taehjungom. Nisam nikome dao da mi pridje. Htio sam biti sam. Čuo sam Elajdžin plač. Htio sam vrisnuti ali nisam imao snage. Zaplakao sam. Sve što sam htio je da osjetim njene ruke oko mog struka i njenu glavu naslonjenu na moja ledja. Htio sam sada ležati kraj nje u krevetu i slušati kako diše dok spava. Otišla je. Nema je. Nisam se mogao pomiriti sa tom činjenicom. Neko je naslonio svoju ruku na moje rame. Podigao sam glavu i vido Taehjunga. Oči su mu bile ogromne i crvene.
- Rejčel nije dobro. Jungkuk je pokušava smiriti. Možeš li...- suza mu je skliznula niz lice. Ustao sam i zagrlio ga. Počeo sam plakati, jecati na sav glas. Plakao sam u njegovom zagrljaju kao novorodjenče.
- U tom jednom malom momentu bila je moja. Samo moja Taehjung. Oduzeli su mi je prije nego sam bio svjestan toga.- rekao sam tiho. Odvojio sam se od njega. Ušao sam ćutke u kuću i došao do Rejčel. Jungkuk ju je pustio iz zagrljaja. Bila je natečena i jedva je znala gdje se nalazi. Prišao sam joj i zagrlio je. Tiho je jecala na mom ramenu dok sam joj prolazio rukom kroz kosu. Zatvorio sam oči. Lada se smirila, u jednom momentu sam pomislio da je Lisa. Otvorio sam oči i odmakao je od sebe. Držao sam je za ramena i gledao direktno u oči.
- Ona ne bi htjela da te sada vidi ovakvu. Okej? Nemoj više plakati, Jungkuk će umrijeti od brige.- rekao sam. Klimnula je glavom. Izvukao sam stolicu i sjela je. Otišao sam do Čarlija. Skinuo sam sako i mašnu i bacio ih na šank. Sjeo sam na trosjed do njega. Imao je prazan pogled i gledao je u zid.
- Čarli, žao mi je što nisam ispunio obećanje.- rekao sam. Pogledao me je.
- Kakvo?- upitao je.
- Ono, da ću je š-štititi.- zajecao sam. Uzdahnuo je duboko. Stavio je ruku na moje rame.
- Nisi mogao da znaš. Nisi mogao ništa da uradiš. Nemoj sebe kriviti.- rekao je. Sklonio je ruku sa mog ramena i vratio se gledanju zida. Ustao sam i otišao u ordinaciju. Bila je na stolu pokrivena bijelim čaršafom. Kleknuo sam kraj stola i podigao sam čaršaf sa njenog lica. Izgledala je kao da je živa. Usne su joj de durile baš kao kada bi spavala.
- Lisa.- dozvao sam je. Ne znam da li je to bilo da se uvijerim da je zapravo mrtva ili sam bio duboko ubijedjen da je živa. Poljubio sam je. Prvi put su njene usne bile hladne. Očekivao sam da će se probuditi. Da je ovo bajka u kojoj je ona uspavana ljepotica a ja princ koji mora da je vrati u život. I dalje su joj oči bile zatvorene. Nečija ruka je prekrila njeno lice i podigla me.
- Jimin nemoj da se uništavaš.- rekao je Namjun. Izveo me je iz ordinacije. Taehjung mi je prišao i dao mi Elajdžu u ruke.