Sumrak: Novi početak

Poglavlje 47.

- Luda pomisao mi je pala na pamet.- rekla sam dok smo ustajali iz kade.
- Kakva?- upitao me je Jimin.
- Mogli smo da se odšunjamo do glavnog kupatila, tamo ima tuš kabina. Da saperemo pjenu sa sebe.- nasmijao se.
- Nisam pogriješio kada sam rekao da si djavo.- ogrnuo me je peškirom. Podigao me je i u roku od 2 sekunde smo se našli ispred tuša. Nisam primjetila ni kada je pokupio našu odjeću koju je odložio sa strane. Zaključala sam vrata.
- Dame imaju prednost.- rekao je otvorivši vrata od tuša. Bacila sam peškir sa sebe i ušla. Ušao je za mnom i zatvorio vrata. Obavila sam svoje ruke oko njegovog vrata. On je pustio toplu vodu i stavio svoje ruke oko mog struka. Približio me je sebi. Voda koja je padala preko njegove glave i kvasila mu kosu padala je i na mene. Ispravila sam njegovu plavu kosu jer mu je išla preko očiju. Nasmijao se.
Lagano je naslonio svoje mekane usne na moje. Pribio me je blago na hladni zid tuša. Ponovo se dešavalo. Sve oko nas je nestalo sve dok...
- Lisa? Hoćeš brzo trebam se tuširati?-  čuo se Emetov glas iza vrata. Stavila sam ruku na Jiminova usta. Jedva se suzdržavao od smijanja.
- Daj mi 2 minuta!- uzviknula sam.
- Počinjem odbrojavati.- rekao je. Ugasila sam vodu i izašli smo iz tuša. Oblačili smo se u isto vrijeme, ali se na kraju ipak Jimin brže obukao. Uzela sam peškir i malo mu prosušila kosu. Stavila sam mu kapu od duksa na glavu.
- Vidimo se.- šapnula sam mu na uho. Poljubili smo se i on je iskočio kroz prozor.
- Izvolite gospodine.- rekla sam kada sam izašla iz kupatila.
- Hvala madam.- rekao je Emet i užurbano ušao unutra.
Bila sam u sobu i sušila kosu kada mi je telefon zazvonio.
- Lija? Dugo se nismo čule. Šta ima?-
- Hej, ništa. Ovaj, razmišljala sam, mogle smo prošetati gradom?-
- Za 10 minuta na litici?-
- Može.- rekla je i spustila slušalicu. Na brzinu sam osušila ostatak kose i presvukla se. Obukla sam crni duks i bordo hlače.
- Kuda ideš?- upitala me je Alis. Bila je iza šanka.
- Napolje, sa Lijom.- rekla sam. Klimnula je glavom. Čudno.
Izletila sam napolje i brzim hodom sam bila na litici u roku od 5 min.
Čekala sam Liju.
- Hej.- bila je raspoložena.
- Idemo onda?- klimnula je glavom. Lagano smo šetale kroz grad.
Pričala mi je kako je udarila u Jungija prije škole.

Lijina perspektiva
Zašto uvijek kasnim na prvi čaš? Trčala sam kao muva bez glave prema školi. Nisam gledala ni gdje gazim ni kuda idem. Nadala sam se da sam na putu prema školi. Pretrčala sam semafor dok je bilo crveno. Okrenula sam glavu kao reakciju na svirku vozača sa puta. Posmatrala sam kako iz auta mlati rukama, pa vjerovatno i psuje. Ali nije me bilo briga. Samo sam slegnula ramenima. Osjetim udarac i padam na pod. Knjige iz torbe su mi poispadale.
- Divno.- rekli smo ja i momak s kojim sam se sudarila u isti vrijeme. Podigla sam glavu.