Sumrak: Novi početak

Poglavlje 14.

- Bolje?- upitao me je Karlajl. Klimnula sam glavom.
- Bilo je jedića u čaju.- rekao je.
- Jedić? Vučja trava?- upitala sam. Klimnuo je glavom.
- Oprosti mi. Nisam znao.- klimnula sam glavom.
- U redu je.- rekla sam.
- Zašto su ti crne misli?- upitao me je Edvard. Sve su oči bile uprte u mene.
- Mrzim ovaj život. Otkako sam vukodlak svi me nekako izbjegavaju i drugačije se ponašaju prema meni. Tamo mi govore "trebaš ovo, trebaš ono". Želim biti čovjek opet.- rekla sam. Oči su mi se nakupile suzama.
Pokupila sam torbu i krenula prema vratima.
- Lisa!- viknula je Bela za mnom. Džejk je u tom momentu stao sa motorom. Popela sam se i sjela. Naslonila sam glavu na njegova ledja. Jak vazduh je nosio moje suze sa lica zbog  brzine motora. Smirila sam se dok smo došli do kuće. Otišla sam pravo u sobu. Nisam se obazirala. Legla sam na krevet. Nakon par minuta neko mi je pokucao na vrata.
- Hajde da jedeš.- rekla je Emili sa vrata.
- Nemam apetit.- rekla sam. Sjela je na krevet.
- Šta je bilo?- pomazila me je po kosi. Bila sam joj okrenuta ledjima.
- Zašto je ovoliko teško biti vukodlak? Zašto me ovo toliko dotiče?- zaplakala sam. Legla je na mene.
- Nemoj. Prihvatićeš sa vremenom.- rekla je.
- Kako da prihvatim? Moram da se okrenem protiv vlastite porodice samo jer neki glupi zakon prirode tako nalaže.- mazila me je po ruci. Okrenula sam se prema njoj. Obrisala mi je suze.
- Naučićeš živjeti s tim. Samo te tako mogu utješiti.- rekla je. Izašla je iz sobe. Opet sam sama.
Uzela sam knjigu legendi. Čitala sam do kasnih sati. Zatvorila sam je i ostavila na noćnom stoliću.
Jimin. Lutao mi je mislima. Nisam mogla prestati misliti o njemu. Ne smijem se zaljubiti u njega. On je vampir, ja sam vukodlak. Glupa priroda.
Zatvorila sam oči.
- Slažem se sa tobom, glupa priroda.- rekao je njegov glas u mojoj glavi. Pojavio se njegov lik. Oči su mi i dalje bile zatvorene. Srce mi je počelo brže kucati. Ugao njegove usne se izvio u osmijeh. Pokušala sam se pomjeriti ili bar progovoriti. Nisam mogla. Ništa nisam mogla. Kao da sam imala paralizu. Prošao je rukom kroz kosu.
Svaki njegov gest, pokret, me je opijao. Budio je nešto u meni. Pokušala sam se probuditi.
- Lisa!- naglo sam ustala. Džejk me je držao za ruku.
- Šta se desilo?-
- Vrištala si.- rekao je.
- Vjerovatno sam ružno sanjala.- rekla sam.
- Šta si sanjala?- upitao me je. Zamišljeno sam gledala u zid.
- Ne znam.- bila sam dobar glumac.
Stavio je ruku na moje čelo.
- Nisi hladna to je dobro.- rekao je. Vrelina je bila normalna tjelesna temperatura vukodlaka.
- Pokušaj zaspati.- rekao je i izašao iz sobe. Telefon se oglasio. Poruke.

Xx: Izvini ako sam te uplašio. Nije mi bila namjera.

Nepoznat broj. Nemoguće.

Ja: Ko si ti?

Xx: Neko ko pokušava da te izbjegava, ali mu teško ide.

Gledala sam u telefon. "Nemoguće", pomislila sam.

Xx: Znam da je čudan prijedlog i da ćeš vjerovatno odbiti ali vrijedi pokušati...ako smiješ izadji, sada, u šumu. Čekaću te kod litice. Budi brza. Ako se ne pojaviš za 3 minuta otići ću.

Skočila sam sa kreveta. Otvorila sam prozor. Bojala sam se. Ali šta je najgore što može da se desi? Udahnula sam duboko i skočila.