Sumrak: Novi početak

Poglavlje 4.

Budi me alarm. Jao škola. Ustajem i odlazim u wc da obavim ličnu higijenu. Otvaram ormar. Obukla sam  tamno sive hlače i maskirni duks. Svoju ravnu smedju kosu sam počešljala. Sišla sam niz stepenice sa torbom na ramenu.
- Jutro.- rekla je Bela. Klimnula sam glavom. Nisam u stanju pričati na jutro. Edvard mi je dodao tost. Zagrizla sam ga i ostavila na šanku.
- Ne mogu.- rekla sam. Klimnuo je glavom. Sjela sam u auto sa Belom i odvezla me do škole.
- Srećno.- rekla je.
- Hvala.- nasmijala sam se i izašla. Ispred škole me je čekala Rejčel.
- Vidim raduješ se početku.- bila je sarkastična.
- Zar se vidi.- rekla sam i nasmijala sam se.
- Jesi dobro?-
- Jesam što?-
- Blijeda si.- rekla je. Nasmijala sam.
I dalje je gledala u mene. Mrtva ozbiljna.
- U redu sam, ne brini.- ušle smo u razred.
Sjele smo u treću klupu. Sve su bile popunjene. Imale smo biologiju.

Zvono se oglasilo. Pokupile smo stvari i izašle. Držala sam knjige u rukama i hodala prema kabinetu. Pomutilo mi se pred očima i spustila sam pogled. Osjetila sam blag udarac i knjige su mi ispale. Sagela sam se da ih pokupim kada je moju ruku dotakla nečija hladna. Podigla sam glavu i našla se oči u oči sa Jiminom. Oči mu više nisu bile plave. Bile su smedje.
- Ovaj, izvini. Nisam...-
- U redu je ne brini. Jesi dobro?- prekinuo me je. Dodao mi je svesku i nasmijao se.
- To pitanje u poslednje vrijeme često čujem. Jesam hvala.- rekla sam.
- Poslušaj me i idi školskom doktoru.- rekao je i prošao. Kako zna da nisam dobro?
Ušla sam u kabinet. Nisam imala čas sa Rebekom. Sjela sam za labaratorijski stol. Nisam voljela hemiju. Pogledala sam oko sebe. Svi su imali partnera samo ja nisam. Divota. Profesor je ušao u kabinet a za njim i Jimin noseći neke papire. Ostavio je papire na stolu i sjeo sa mnom.
- Zašto me nisi poslušala?- upitao me je.
- Zato što sam dobro.- rekla sam. Uzdahnuo je. Pisali smo lekciju sa table. Ponovo mi se počelo mutiti pred očima, toliko da nisam mogla prepoznati slova sa table. Osjetila sam nagli nalet hladnoće. Podigla sam ruku.
- Profesore, mogu li izaći?-

Sjedila sam ispred wc-a i čekala da Rejčel izadje sa časa. Pročitala je moju poruku, što je nema?
- Šta je bilo?- gledala je zabrinuto u mene.
Počela sam se tresti.
- Lisa?- šapnula je Rejčel.
- Hladno mi je.- rekla sam. Prošla je rukom preko moga čela.
- Znojiš se.- pokazala mi je dlan.
- Ali hladno mi je.-
- Moraš kući.- čuo se glas iza Rejčel. Jimin.
- Odvest ću te.- rekao je i vratio se u kabinet. Brzo je izašao sa torbom na ledjima.
- Idi ti na čas.- rekao je Rejčel. Klimnula je glavom i otišla.
Ogrnuo me je svojim duksom i pomogao mi da ustanem. Nisam imala snage u nogama.
- Možeš li hodati?- upitao je.
- Mogu.- rekla sam. Kao da je znao, lagano me je uzeo u naručje i nosio do auta. Da li postoji način da vampirima blokiram put do mojih misli?
Postavio me je na prednje sjedište i stavio sigurnosni pojas. Ušao je u auto i upalio ga.
Naslonila sam se na prozor.