Sumrak: Novi početak

Poglavlje 5.

- Stigli smo.- rekao je. Nisam mogla otvoriti oči. Klimnula sam glavom. Otkopčao je pojas i prošao sa druge strane. Otvorio je vrata i ponovo me je podigao. Čula sam pomiješane glasove. Osjetila sam mekanu podlogu ispod sebe. Na krevetu sam. Pokrili su me. Nečija hladna ruka se oslonila na moje čelo. Postaje teže za disat.

- Nemoguće.- čula sam Džejkov glas. Neko je brisao znoj sa mog čela. Otvorila sam oči. Svjetlost me je pekla.
- Džejk šta je bilo?- upitala je Bela zabrinuto.
- Ovo ti se neće svidjeti.- rekao je.
- Džejk progovori.- rekla je Alis.
- Ne.- rekao je Edvard. Izašao je iz sobe. Pročitao mu je misli.
- Džejk?- upitala sam. Glas mi je bio promukao. Uzeo je moju ruku.
- Bela, ona je jedna od nas.- rekao je. Čekaj, šta?
- Nemoguće.- rekla je.
- Kako?- upitao je Karlajl.
- Njena majka je vjerovatno bila iz plemena. Kada novi vampiri dodju u grad, pokrenu groznicu koja osniva nove vukodlake.- rekao je.
- Tako je bilo i sa tobom.- rekla je Bela.
- Vukodlak sam?- ustala sam. Alis me je vratila u ležeći položaj.
- Ne nemoguće. Možda je ovo neka groznica samo.- rekla je Bela.
- Bela, žao mi je. Ali nije. Svi vukodlaci su prošli kroz ovo.- rekao je Džejk. Ustao je sa kreveta i podigao me.
- Džejk šta radiš?- upitala ga je Alis.
- Vodim je napolje. Moram aktivirati virus u njoj inače će je ubiti.- rekao je i izveo me napolje. Kiša je lila.
- Džejk?- upitala sam ga.
- Ne boj se.- rekao je. Pustio me je. Pala sam na koljena.
- Probaj ustati i sama stajati na nogama.- rekao je i udaljio se od mene.
- Ne mogu.- rekla sam.
- Probaj.- odgurnula sam se rukama i ustala. Noge su mi se tresle. Bolie su me. Krenula sam ponovo pasti ali sam se suzdržala. Vrisnula sam.
Neka vrelina je prošla kroz mene. Dobila sam nalet adrenalina i našla sam se na 4 noge. Trčala sam kroz šumu. Odjednom ispred mene je iskočilo veliko smedje čudo. Vukodlak.
Smiri se. Stani. Čula sam Džejkov glas u glavi. Moja čula su bila pojačana. Osjetila sam sa moje desne strane jelena. U daljini sam čula muziku koju su slušali neki momci iz auta. Put za automobile je bio udaljen od ove šume 10-ak kilometara. Spustila sam glavu, i vidjela svoj odraz u barici. Imala sam velike špicaste uši i čisto bijelo krzno. Bila sam zarobljena u tijelu vukodlaka.
Polako. Sjedi i udahni duboko. Smiri otkucaje srca. Opusti tijelo.
Uradila sam kako je rekao. Odjednom osjetila sam naglu promjenu. Ponovo sam spustila glavu. Sada sam vidjela ponovo sebe, u obliku čovjeka.
- Nemoguće Džejk. Ne želim...-
- To nije bio tvoj izbor. S tim si rodjena.- ispred mene je stajao Džejk u boksericama.
- Moraš se naučiti kontrolisati. - rekao je. Krenuli smo lagano prema kući. Dao mi je svoj duks koji je bio dovoljno veliki da me pokrije čitavu. Imala sam na sebi samo top i donji veš.
- Jesi dobro?- upitala me je Bela naslonivši svoje hladne ruke na moje lice. Oči su joj postale crvene. Emet ju je odvojio od mene.
- Bela ona više ne smije biti sa vama.- rekao je Džejk.
- Nećeš je odvesti od mene!- viknula je. Samo sam stajala. Slušala sam ih kako se svadjaju. Nešto je ključalo u meni. Umjereno sam se disala.
- Lisa?- dozvala me je Alis. Okrenula sam glavu prema njoj. Osjetila sam neku promjenu.
- Džejk zašto su joj oči zelene? Zašto nisu smedje?- upitala je Bela. Pogledala sam u Džejka. Osjetila sam bijes.
- Suzdržava se. Svim silama. Čuo sam za ovo ali nikada nisam vidio ovakvo nešto.- rekao je.
- Lisa, dušo.- rekao je Karlajl.
Stajala sam izmedju njih. Sa jedne strane, stajao je Džejk koji je bio vukodlak i koji je mogao da mi pomogne. Za druge strane stajali su vampiri, moja porodica, koji su mi pružali dom i sigurnost. Bila sam vukodlak, najveći neprijatelj vampira.
Znala sam šta je htio da mi kaže.
Ako Volturijevi saznaju da vukodlak živi medju njima to bi bio kraj.