Sumrak: Novi početak

Poglavlje 21.

- Lisa?- otvaram oči. Lija sjedi na mom krevetu.
- Znaš li koliko je sati?- odmahnula sam glavom.
- Jedan. Posle podne.- ustala sam. Otišla sam u wc i obavila ličnu higijenu.
- Nisi komunikativna baš na jutro ha?- gledala sam u nju. Sišla sam dole. Emili mi je pružila kafu. Sjela sam za sto, kao i Lija. Uzela sam gutljaj.
- Prije kafe ne komuniciram.- rekla sam. Šalila sam se. Uvijek pričam na jutro samo danas ne mogu. Umorna sam ne znam zašto. Nasmijala se.
- Htjela sam da idemo na kupanje. I skakanje. I trčanje.- rekla je. Iskapila sam kafu.
- Šta čekaš?- upitala sam je. Nasmijala se i krenula. Sjele smo na motor i odvezle se do litice.
Lija se počela skidati. I ja sam. Ostale smo u grudnjacima i donjem vešu.
- Evo nas opet, kršimo pravila.- rekla sam.
- Znaš, bilo mi je dosadno dok nisi dosla.- rekla je. Zaletila se i skočila. Uradila sam isto. Skočila sam na glavu i zaronila duboko u vodu. Bila je ledena ali podnošljiva. Izronila sam.
- Lija?- niko se nije oglašavao. Osvrtala sam se oko sebe. Taman kada sam krenula zaroniti daje tražim nešto me je uhvatilo za nogu i povuklo u vodu. Opirala sam se. Onda me je Lija odlučila pustiti. Smijala se.
- Vraćam se iz mrtvih trenutno.- rekla sam i poprskala je po licu. I dalje se smijala. Uozbiljila sekada je vidjela kako je gledam.
- Mislila si da je neko drugi?- upitala je. Klimnula sam glavom.
- Viktorija.- rekla sam.
- Ona bi ti razbila glavu od liticu. Tako da ne brini.- okej Lisa. Sad se tek brinem. Moju pažnju je preoteo miris. Vampirski miris. Lisa i ja smo pogledale na liticu. Viktorija je stajala držeći našu odjeću.
- Mi o vampiru...-
-...vampir na liticu.- završila sam. Viktorija se nasmijala. Poderala je našu odjeću i bacila u vodu. Divno. Istrčale smo na obalu. Trčale smo sve dok nismo došle na vrh litice.
Viktorije više nije bilo. Kao ni motora.
- Sve što nam ostaje je da ostanemo u vodi.- rekla je Lija.
- Kako ćemo se vratiti polu gole?- upitala sam je.
- A da zaboravimo na momenat sve ovo i zabavimo se? O tome ćemo razmišljati kada budemo išle kući.-
- Dobar prijedlog.- kap kiše je pala na moje lice. Skočile smo opet, ovaj put zajedno. Zezale smo se u vodi. Plivale smo, ronile, prskale jedna drugu.
Otišle smo na liticu.
Vjetar je dunuo i donio ponovo onaj poznati miris. Okrenule smo se prema obali. Tamo je stajalo 7 vampira. Gledali su u nas.
- Lija, mislim da trebamo skočiti.- rekla sam.
- Zašto?-
- Zaboravile smo da smo polu gole.- rekla sam i skočila. Lija je za mnom. Ostale smo u vodi.
- Sad mi je neugodno.- rekla sam.
- Zašto?-
- Oni su poznanici Kalenovih. Upozala sam ih sve.- rekla sam. Lija ih je pogledala. Čudi me da ih ne smatra prijetnjom.
- Da, to su  oni što je Sem rekao da su čisti.- rekla je. Pogled mi se ukrstio sa Jiminovim. Okrenula sam se prema Liji.
- Lija, reću ti nešto, ali me nemoj osudjivati. - rekla sam.
- Ne brini.- stavila je ruku na moje rame.
- Mislim da sam imala utiskivanje sa vampirom. Pomozi mi.- oči su mi zasvijetlile.