Sumrak: Novi početak

Poglavlje 11.

- Lisa, ustani. Ideš u školu.- drmao me je Sem.
- Zar niste rekli da ovu sedmicu ne idem?- upitala sam pospano. Ustala sam u sjedeći položaj.
- Pa ne bi išla da hoćeš u školu u rezrvatu. Brzo se spremi zakasnićeš.- ustala sam i obavila ličnu higijenu. Uzela sam torbu i u nju spremila knjige. Sjetila sam se Jiminovog duksa i spremila sam ga u torbu. Izašla sam.
- Ajde.- rekao je Džejk. Sjela sam na motor i odvezao me je u školu. Sišla sam sa motora.
- Nećeš me valjda svaki dan voziti u školu?- upitala sam ga.
- Nemam drugog izbora.- rekao je.
- A ako naučim voziti motor?-
- Razmisliću.- nasmijao se i upalio motor. Otišao je..

- Gdje si ti juče? Jesi bolje?- upitala me je Rejčel.
- Kako ti izgledam?-
- Dobro?-
- Eto ti odgovor.- nasmijala sam se. Ušle smo u kabinet. Sjele smo u našu zadnju klupu.
- Jimin me je juče pitao jesam li se čula sa tobom.-
- Stvarno?- klimnula je glavom. Profesorica je ušla u kabinet.

Napokon je zvonilo. Izgledalo je kao vječnost. Izletila sam iz kabineta.
- Gdje žuriš?- upitala me je Rejčel dok je pokušavala da me stigne. Uletila sam u wc.
- Lisa?- stajala je ispred vrata wc-a u kojem sam bila. Oči su promijenile boju.
- Dobro sam. Sekund.- rekla sam. Udahnula sam duboko. Pokušala sam se smiriti. Usporila sam otkucaje srca i osjetila promjenu.
- Jel sve okej?- upitala me je kada sam izašla.
- Aha ne brini.- pogledala sam se u ogledalo. Oči su mi bile smedje.
- Idem na fiziku.- rekla je i izašla. Ja sam se uputila prema kabinetu hemije.
Pokucala sam.
- Izvinjavam se što kasnim. Bila sam u toaletu.- profesor mi je pokazao da udjem. Kada sam prolazila pored ventilatora moj pogled je privukao Jimin. Stavio je ruku na nos. Sjela sam do njega a i dalje je držao ruku. Stavio je kapu. Slučajno sam primjetila da su mu oči promijenile boju. Bile su plave. Pomirisala sam kosu. Mirisala je na šampon od lavande. Odjednom, ustao je i izašao iz kabineta.  Svi su gledali u mene.

...

- Jesi sigurna da je to bio on? Možda si sanjala?- rekla je Rejčel.
- To je bio Jimin glavom i bradom Rejč. Par sekundi kasnije Džejk je ušao da me pita jel sve u redu. Čak je rekao da je nešto osjetio.- rekla sam. Gledala me je u šoku.
- Osjetio?- o-o, zaboravila sam da ona ne smije znati.
- Pa ono. Kada imaš neki loš osjećaj?- izvukla sam se. Klimnula je glavom.
Osjetila sam pogled na sebi.
- Zašto sva sedmorica gledaju u tebe?- tiho je rekla Rejčel. Okrenula sam se a moj pogled se susreo sa sedam pari očiju. Momentalno sam se vratila.
- Čudno. Svi su se vratili svom jelu samo te Jimin i dalje posmatra.- rekla je Rejč. Ćutala sam. Ježim se od svih ovih stvari. Pogledala sam u Rejčel. Oko nje se širila roze boja. Aura. Bila je zaljubljena.
Gledala je i dalje u njihovom pravcu.
- Rejč?-
- Hm?-
- Koji je u pitanju?- upitala sam je.
- Šta?- trgnula se.
- Koji ti se svidja?- pocrvenila je.
- Jungkuk.- rekla je. Nasmijala sam se.
- Zar je toliko očigledno?- upitala je.
- Nije ne brini. Samo, najbolje smo drugarice. Osjetila sam.- rekla sam.
Otkrila sam svoje nove moći. Mogla sam čitati aure ljudi.