Sumrak: Novi početak

Poglavlje 48.

Lijina perspektiva
- Izvini.- rekla sam. Gundjao je nešto sebi u bradu dok mi je pomagao da pokupim knjige.
- U redu je.- napokon je rekao. Imam osjećaj da mi obrazi gore.
- Ti si ona Lisina drugarica, što se polu gola kupa na litici?- definitivno crvenim.
- Ne bih o tome...-
- Oprosti ako sam napravio ovu situaciju neugodnom.- rekao je. Imao je onu svoju hladnu facu.
- Da...u redu je. Izvini još jednom što...-
- Samo pazi da se ne povrijediš.- prekinuo me je i prošao kraj mene. Srce mi je skakalo. O Bože

Lisina perspektiva
- I na kraju si zakasnila na čas?-
- Da, za malo ostala na kaznenoj nastavi.- rekla je. Crvenila se u obrazima. Nasmijala sam se.
- Što se smiješ?- upitala me je.
- Crvena si kao paprika.- rekla sam. Stavila je ruke na obraze.
- Ovo mora prestati. Ja nisam hibrid kao ti.- rekla je. Uzdahnula sam. Nekada pomislim sa stvarno imam sreće. Lija me je povukla za ruku.
- Hajmo u ovom pravcu.- rekla je.
- Zašto tako odjednom?-
- Tako.- vukla me je. Zaustavila sam se.
- Lija?- pogledala me je.
- Nemoj.- vratila sam se par koraka nazad. Požalila sam.
Na zidu slastičarnice bila je naslonjena Gril a ispred nje Jimin. Njegove ruke su bile oko njenog struka a njegovo čelo naslonjeno na njeno. Krenula sam prema njima ali me je Lija uhvatila za ruke.
- Lisa, idemo.- rekla je. Dok smo išle prema Leglu vukodlaka plakala sam kao kišna godina. Zastale smo kraj potoka u šumi da se isplačem prije nego dodjem tamo.
- Kako je samo mogao to da mi uradi?- upitala sam se. Lija me je zagrlila.
- Smiri se.-
- Kako da se smirim? Lija oduzeo mi je nevinost da bi me bacio kao običnu krpu i vratio se njoj.- rekla sam. Podigla mi je glavu i gledala u moje uplakano lice.
- Da si mi to prije rekla pustila bi te kod slastičarne da ga ubiješ.- rekla je.
- Najgore od svega je...-
- Šta?- upitala je Lija.
- To što ga volim.- Lija me je podigla. Obrisala sam suze i lagano smo išle prema kući.
- Došle smo!- uzviknula je Lija. Džejk se pojavio.
- Hej imam iznenadjenje za tebe.- rekao mi je.
- Mislim da mi je dosta iznenadjenja za danas.- rekla sam.
- Ne seri.- rekao je i uhvatio me za ruku. Uvukao me je u garažu. Stao je kraj nečega, a to nešto se nije moglo vidjeti od bijelog čaršafa. Upitno sam ga pogledala.
- Sastavio sam ga za tebe. Tvoj je i možeš ga odvesti kući.- sklonio je čaršaf. Ispod njega se krio savršen motor.
- Džejk, ja...-
- Super je zar ne?-
- Još i pitaš.- sjela sam na motor. Zagrlila sam Džejka. Dao mi je ključ.
- Možeš ići.- rekao je. Upalila sam motor. U sledećem momentu bila sam na cesti. Na putu prema kući Kalenovih.