Sumrak: Novi početak

Poglavlje 68.

- Ne brini. Doći će.- rekla je Alis.
- Nadam se.- rekla sam. Odlučila sam ga nazvati još jednom. Još jedan propušteni u redu od 38.
- Šta se desilo?- upitala me je Alis nakon moje čudne facijalne ekspresije.
- Odbio je poziv.- rekla sam.
- Nazvaće te.- rekla je opušteno.
- Alis, Jimin nikada ne odbija pozive.- rekla sam uznemireno.
- Za sve postoji prvi put.- potapšala me po ramenu.
- Hoćeš nešto iz kuhinje?- upitala me je.
- Mlijeko.- rekla sam. I dalje sam u šoku gledala u telefon. Zašto?
Alis je spustila čašu mlijeka ispred mene. Spustila je i kroasan.
- Moraš jesti.- rekla je. Zagrizla sam kroasan. Sir se topio u mojim ustima.
Na brzinu sam ga pojela i iskapila mlijeko.
- I dalje sam gladna.- rekla sam. Ustala je i otišla do kuhinje. Vratila se sa vrećom krvi.
- A daj.- rekla sam.
- Žao mi je.- nasmijala se. Nisam uzela krv.
- Nije to u pitanju.- rekla sam.
- Nego? Hibrid si znači da si...-
- Pola vukodlak pola vampir, znam Alis. Ali ovo je glad za hranom.- prekinula sam je.
- Jesi sigurna?- upitala me je.
- Jesam.-
- Šta želiš da jedeš?-
- Pomfrit, špagete sa sosom, nudle...-
- Polako.- rekla je. Ustala je i otišla u kuhinju. Ponovo sam nazvala Jimina. Opet je odbio poziv.
Koji mu je djavo?

...

Završila sam sa poslednjom nudlom. Bila sam sita.
- Sad sam super.- rekla sam. I dalje sam bila u bolovima. Ali hej, sita sam.
Alis se smijala.
- Koji si ti frik.- rekla je. Nasmijala sam se sa njom. Ponovo mi je stavila krv na sto.
- Bar malo.-
- Dobro.- odustala sam od opiranja. Uzela sam par gutljaja i ostavila kesu. Ponosno se nasmijala i stavila kesu u frižider.
- Tu ti je kod mlijeka.- rekla je. Čudno se ponaša. Alis je promijenila izraz lica. Pogledala je na telefon.
- Već?- rekla je. Bela i Edvard su ušli na vrata.
- Bilo nam je dosadno.- rekla je Bela.
- Teško mi je u to povjerovat.- rekao je Džasper. Ustala sam sa stola i otišla da operem ruke. Usput sam ponijela sudje sa stola. Bela mi je uzela sudje iz ruke.
- Miruj. Kako si danas?-
- Dobro sam, sada, imala sam bolove u krstima jutros.- rekla sam.
- Gdje je Jimin?- upitala me je. Slegnula sam ramenima i pustila vodu. Oprala sam ruke. Neko je ušao u kuću.
- Gdje ste momci. Niste potpuni danas?- pozdravio se Edvard.
Bili su to Namjun, Taehjung, Jungkuk, Jungi, Hoseok i Jin. Jiminu ni traga.
- Jimin luta negdje, ne odgovara na pozive. Mislili smo da je ovdje.- rekao je Namjun. Pogledao me je. Odmahnula sam glavom.
- Pokušala sam stupiti u kontakt s njim ali mi odbija pozive.- pogledali su se.
- Jimin nikada ne odbija pozive.- rekao je ozbiljno Taehjung. Pogledala sam u Alis.
- Dobro, pobijedila si.- rekla je.
- Nemam dobar osjećaj.- rekao je Jin. Svi su se složili.
- Sjedite, doći će on.- rekao je Edvard. Uzela sam telefon i napisala poruku.

Ja: Drugovi su ti tu. Zabrinuti su, a i ja sa njima. Gdje si? Zašto se ne javljaš? Da li je sve u redu?

Naravno nisam dobijala odgovor. Sjedila sam do predvečerja sa njima i razgovarala. Bar nisam bila sama.