Sumrak: Novi početak

Poglavlje 155.

Osjetio sam vodu kako izlazi iz mojih pluća na usta. Zašto sam se pokušao ubiti i ako sam znao da vampiri mogu umrijeti samo na jedan način? Ležao sam na pjesku raširenih ruku i gledao u nebo. Sunce mi je peklo oči.
- Zašto si sebičan?- čuo sam njen glas.
- Nisam.- rekao sam i zagrcnuo se.
- Ostavio bi Elajdžu samog?-
- Nikada. Samo sam želio razgovarati sa tobom.- rekao sam i okrenuo glavu na stranu. Bjela sjenka koja je imala njen lik ležala je do mene. Nasmijala se.
- Da li si stvarna? Da li si to ti?- upitao sam i posegnuo rukom prema njenom licu. Nisam bio uspješan. Moja je ruka samo prošla kroz njeno lice.
- Da, ja sam. Posjećivaću te ovako s vremena na vrijeme. Sve dok...- zastala je.
- Sve dok?- upitao sam. Odjednom je nestala.
- Lisa!- naglo sam ustao. Nigdje je nije bilo. Vjetar se igrao sa mojom kosom.
- Da li si normalan?!- Taehjung se odjednom pojavio ispred mene. Gledao sam ga blijedo.
- Jimin cijelu noć smo te tražili! Cijelu noć! Da li si normalan, šta pokušavaš?- uhvatio me je za ramena i protresao. Nasmijao sam se. Sad već mislim da prebire po glavi ludačke ustanove u koje bi me mogao strpati.
- Jimin da li si dobro?- upitao me je.
- Pričao sam sa njom.- rekao sam.
- Sa kim?-
- Sa njom, Lisom.- opet sam se nasmijao. Uzdahnuo je duboko i spustio glavu. Kada ju je podigao, ugledao sam suze u njegovim očima.
- Jimine, Lisa je mrtva. I sahrana joj je za sat vremena. Molim te...- kleknuo je ispred mene. Slomio se i počeo je plakati na sav glas. Zagrlio sam ga. Nisam imao riječi utjehe. Ni za sebe ni za njega. Nisam znao šta se dešava sa mnom, ni zašto mi se prividja samo ona. Znao sam samo jedno. Taehjung je bio u pravu. Ona je mrtva. Morao sam krenuti dalje.
- Taehjung.- dozvao sam ga. Podigao je glavu.
- Nemoj, ona to ne bi htjela.- rekao sam. Klimnuo je glavom i obrisao suze. Podigao me je te smo sjeli u auto.

...

Stajao sam pred ogledalom i mučio se sa prokletom kravatom.
- Stani.- rekla je Bela i okrenula me prema sebi. Namjestila mi je kravatu za 3 sekunde.
- Primjetila sam da ti je Lisa namještala mašnu na svadbi.- rekla je i spustila pogled.
- Izvini ja...-
- U redu je.- prekinuo sam je. Izmakla se i krenula prema vratima. Kada je izašla prišao sam krevetcu. Elajdža je spavao. Osjetio sam miris vukodlaka.
- Ti je paziš?- upitao sam momka koji je stajao iza mene. Bio je to Lijin brat. Klimnuo je glavom te sam ćutke izašao iz sobe. Bio sam obučen u crno. Prokleto crno. Čini se da će me ta boja proganjati dok neko ne odluči da me smakne sa planete zemlje. Uzdahnuo sam duboko i sjeo u auto. Uputio sam se sa svojim mislima prema groblju.
- Bilo bi mi drago kada ne bi plakao zbog mene danas.- sjedila je bjela sjenka na mom sjedištu.
- Ti nisi stvarna, samo si plod moje mašte.- rekao sam. Držao sam ruku na  mjenjaču. Zakočio sam pred grobljem i okrenuo se prema sjedištu. Gledala je u mene.
- Zatvori oči.- rekla je. Zatvorio sam ih.