Sumrak: Novi početak

Poglavlje 123.

- Kako?- upitala je kroz šapat.
- U snu.- rekla sam.
- Bila je kod mene.- rekao je Jungkuk. Ponovo je zaplakao a i ja sa njim. Prišla nam je i zagrlila nas oboje.
- To je trebalo da se desi, samo je bilo pitanje vremena. Nemojte plakati Rejčel to ne bi htjela.- rekla je dok nas je grlila i ronila suze sa nama. Sjela je na stolicu i obrisala lice.
- Kako mislite trebalo je da se desi?- upitala sam je kroz jecaj.
- Kada je bila mala gadno se razbolila. Odveli smo je doktoru koji nije znao šta da nam kaže. Onda smo je odveli jednoj staroj bakici, Roze se zvala. Ona nam je rekla da će je proći ali da će jednog dana umrijeti u snu. Pretpostavljam da...- stala je. Klimnula sam glavom. Ostavila sam joj adresu mrtvačnice. Jungkuk je sahranu organizovao. Izašli smo iz kuće.
- Ako vam ikada nešto bude trebalo tu sam.- rekla je kroz suze na vratima.
- Hvala vam.- rekli smo Jungkuk i ja u isto vrijeme. Ušli smo u auto.
Tišina. Tišina koju sam odlučila prekinuti.
- Boli me što ne zna pravu istinu. Boli to što misli da je umrla nevino. Ona je umrla kao heroj a niko za tog heroja neće znati! Život nije fer!- počela sam plakati. Udarila sam rukom od vrata od nervoze. Jimin je zakočio kraj šume i izašla sam.
- Prokleta bila!- viknula sam.
- Lisa.- Jimin je izašao iz auta a za njim i Jungkuk.
- Gdje se kriješ sada? Hm? Ajde izadji pogledaj šta si uradila! Kunem ti se patićeš u najgorim m...- Jimin mi je stavio ruku na usta.
- Lisa, tablete su prejake za tebe. Smiri se molim te. Zbog Elajdže.- rekao je tiho. Okrenula sam se prema njemu i zagrlila ga. Borim se sa ogromnim gubitkom. Kako ću proći kroz ovo?

...

Ležala sam na krevetu u tišini. Bila sam u topu i šorcu. Posmatrala sam stomak i lagano prelazila rukom preko njega. Jimin je izašao iz kupatila. Imao je na sebi samo donji dio pidžame. Legao je kraj mene i sa svoja dva prsta na mojoj bradi podigao mi glavu. Duboko se zagledao u moje oči.
- Jimin?- dozvala sam ga. Njegove usne su se našle na mojima. Napokon. Nakon 4 mjeseca, napokon sam osjetila tu hladnoću njegovih usana. Prošla sam rukom kroz njegovu plavu kosu. Postajao je agresivniji te je stao. Ustao je i širom otvorio prozor.
- Pokrij se.- prošao je rukom kroz kosu.
- Je li to zbog njih? Ponovo si se vratio?- rekla sam.
- Da. Ne mogu se kontrolisati zato što sam koristio ljudsku krv i ako ti nisi čovjek. Žedan sam, samim tim i agresivniji.- okrenuo se.
- Moram ići loviti.- krenuo je iskočiti kroz prozor.
- Stani!- viknula sam te je zastao. Krenula sam prema njemu sa dekom.
- Neka ide Edvard sa tobom. Možda naletiš na čovjeka.- rekla sam. Klimnuo je glavom. Izašao je te sam naoštrila čula. Pored Edvarda i Džasper ide sa njim. Odlično. Kada su otišli sišla sam niz stepenice.
- Dobro bi mi došlo mlijeko.- rekla sam. Pogledala sam u Alis.
- Ne mogu reći ne tom pogledu.- rekla je i ustala.