Sumrak: Novi početak

Poglavlje 87.

Lisina perspektiva
Iz sna me je izvukla nečija ruka koja mi je sklonila kosu sa lica. Nisam mogla otvoriti oči ali kada sam osjetila te hladne usne na mom obrazu znala sam da je to Jimin. Prebacio je preko mene deku koja je kao po običaju bila na podu jer se svake noći u snu otkrijem i bacim je.
Osjetila sam svaki njegov pokret a i moja čula, i ako nisam mogla da se izbavim iz sna, su mi govorila da nije bio sam. Osjetila sam blagi nalet povjetarca. On i Jungkuk su izašli na balkon. Opustila sam se i nastavila spavati.

...

Sunce obasjava moje lice. Otvaram oči i automatski se okrećem prema balkonu. Ustajem lagano kako ne bi probudila Rejčel. Čujem neku buku napolju te izlazim na balkon. Imam šta i vidjeti. Renesme se vratila sa Rozali. Kako znam? Pa upravo gledam kako se Jimin, Jungkuk i Renesme igraju sa pištoljima na vodu. Bili su mokri totalno. Posmatrala sam njihovu kožu. Svjetlucala je na suncu. Jimin je podigao glavu i ugledao me je. Za pola sekunde se našao kraj mene. Naslonio se na mene i poljubio me je.
- Mokar si. I postao si dijete.- nasmijala sam se.
- Zar se primjeti?- našalio se. Uzela sam njegovu ruku i posmatrala je na suncu.
- Može i tvoja koža to.- rekao je. Uzeo je moju ruku i ispružio je. Koža se nakon pola minute počela presijavati.
- Treba vremena s tim da si vukodlak.- pogledao me je. Nasmijao se, poljubio me na blic i vratio se igri sa Jungkukom i Renesme.
- Šta čekate? Budi je i silazite.- rekao je Jungkuk.
- Vi ste ludi.- rekla sam. Jimin i Jungkuk su u isto vrijeme okrenuli pištolj prema meni. Podigla sam ruku i voda ispred mene je stala.
- Zaboravili ste da mogu kontrolisati vodu i vatru.- rekla sam. Zamahnula sam rukom i sva voda se vratila nazad na njih.
- Kvariš zabavu.- rekao je Jungkuk. Kosa mu je već padala preko očiju jer je bila mokra. Renesme se smijala jer sam ih dokrajčila. Nasmijala sam se i ušla u sobu.
- Rejč ustani.- rekla sam i stala kraj nje. Ništa.
- Rejč?- opet ništa. Sjela sam na nju.
- Rejčel!- uzviknula sam. Trgnula se.
- Koliko je sati?- upitala me je trljajući oči.
- Ne znam. Znam da je vrijeme za ustajanje. Ajde diži se.- uzela sam je za ruku i svukla sa kreveta. I ako na podu, Rejčel je i dalje ležala i pokušavala spavat.
- Jungkuk, možeš li mi posuditi malo vode?- pitala sam ga kada sam izašla na balkon.
- Opet ćeš mi je vratiti u facu.- rekao je.
- Ovaj put neću tebi.- rekla sam. Prsnuo je vode te sam ušla u sobu.
- Da li si ti normalna?!- Rejčel je skočila na noge. Bila je sva mokra.
- Dobro jutro i tebi. Jesi se naspavala?-
- I osvježila.- počela me je ganjati po sobi.