Sumrak: Novi početak

Poglavlje 166.

Sjedio sam ćutke na ljulji. Džejk je govorio Elajdži kako mora da se koncentriše na bijes. Kako jedno dijete od 4 godine može imati i trunku bijesa u sebi?
Elajdža je pokušavao i pokušavao. Ta patnja je trajala satima.
Ustao sam sa ljulje i prišao mu.
- Eli.- rekao sam. Okrenuo se razočarano prema meni. Približio sam se njegovom uhu.
- Misli na mamu.- šapnuo sam. Izmakao sam se i klimnuo mi je glavom. Vratio sam se na ljulju.

...

- Jesi vidio kako sam visoko skočio?- trčkarao je Elajdža oko mene podsjećajući me na sve prizore njegovog preobražavanja. I ako sam bio prisutan sve vrijeme.
- Jesam Eli. Bio si odličan.- rekao sam.
- Mama bi bila ponosna.- uhvatio me je za ruku. Trnci su prošli kroz mene.
Već je lagano padao mrak te sam odlučio da se vratim.
Pokucao sam na vrata koja je otvorila Alis
- Možeš li ga otpremiti na spavanje, moram nešto obaviti?- upitao sam je. Klimnula je glavom i podigla Elajdžu.
Sjeo sam u auto i vozio sam se negdje, ni sam nisam znao gdje. Radio je glasni treštio dok su moje misli bile u haosu. Odjednom muzika staje.
Pokušavao sam ponovo uključiti radio ali jednostavno nije funkcionisao.
Odjednom muzika je ponovo počela ali to nije bila ista pjesma koja je prije pola minute pjevala. Bila je to pjesma na klaviru. Pjesma, bez teksta, samo melodija. Pjesma, koju je Lisa svirala na Renesmin rodjendan.
Naglo sam zakočio i stao na sred ceste. Kada sam podigao pogled naježio sam se. Stajao sam direktno na vidikovcu koji je prikazivao našu liticu. Trgnuo me je zvuk telefona te sam se vratio u auto. Radio je bio isključen te sam se odmah javio.
- Jimin?- dozvala me je Bela. Čula se uzrujanost u njenom glasu.
- Jel sve u redu?- upitao sam.
- Elajdž-dža, Lisa...- disala je ubrzano.
- Bela...čekaj, rekla si Lisa?- upalio sam auto i okrenuo se.
- Elajdža je komunicirao sa Lisom.- rekla je.
- Dolazim.- prekinuo sam poziv. U roku od 2 minuta bio sam parkiran ispred kuće. Izletio sam iz auta i ušao u kuću. Bela je sjedila na trosjedu u dnevnom boravku te sam sjeo do nje.
- Bela.- dozvao sam je.
- I ja sam razgovarala sa njom. Saslušaj me pažljivo jer čim ti sve kažem moraš da ideš.- rekla je. Klimnuo sam glavom.

Belina perspektiva
- Eli smiri se, neću ti moći saprati svu pjenu.- rekla sam.
- Izvini tetka Bela.- rekao je i smirio se. Čak se i previše smirio.
- Završili smo.- rekla sam. Nije ustajao iz kade.
- Eli?- pogledala sam ga u lice. Bio je ukipljeno i gledao je jednu tačku.
- Elajdža.- rekla sam malo glasnije. Podigao je pogled, koji je bio leden.
Uhvatio me je za ruku tako brzo da sam se prepala. Našla sam se u potpunoj tami.
- Bela!- viknuo me je nečiji glas. Dobro poznat glas.
Okrenula sam se.