Sumrak: Novi početak

Poglavlje 12.

- Jimin, stani!- dozivala sam ga dok sam izlazila iz škole. Stao je i nije se okretao. Izvadila sam duks iz torbe.
- Izvoli. I hvala ti za prevoz.- rekla sam kada sam stala ispred njega. Pružila sam mu duks. Nije me gledao u oči. Izgledao je slomljeno.
- Nema na čemu.- rekao je. Podigao je lagano pogled. Gledao me je svojim prelijepim očima. Nešto je taj njegov pogled budio u meni. Taman kada sam osjetila da mi oči lagano mijenjaju boju trgnuo me je zvuk trube. Okrenula sam se a Džejk je sjedio na motoru. Bio je ljut. Kada sam okrenula glavu ispred sebe vidjela sam Jimina koji je već odšetao na drugu stranu. Išao je prema društvu koji su bili na parkingu u autu. Prije nego je ušao u auto okrenuo se i pogledao u mene. Džejk je opet zatrubio.
- Idem!- proderala sam se. Sjela sam sa njim na motor. Ništa nije govorio. Nagazio je na gas. Išli smo krivinama punom brzinom.
- Džejk, uspori!- ništa. Nije reagovao.
- Džejk!- naglo je zakočio. Stao je na sred ceste i sišao sa motora. Ja sam ostala na motoru i pridržavala ga. Bijes je bukvalno buktao iz njega.
- Ne smiješ pričati sa njim. On je vampir Lisa.- rekao je kada se smirio.
- Upoznala sam ga dok sam još čovjek bila, neće mi ništa...-
- Sada si vukodlak. Vi ste sada neprijatelji. Novi su ovdje. Nisu kao Kalenovi. Njima ne vjerujem.- rekao je.
- Dobro. Ako je to ono što želiš.- rekla sam. Sjeo je nazad na motor. Zatvorila sam oči. U glavi mi se ukazala slika Jimina. Nije bio nasmijan. Bio je tužan, slomljen. Spustio je glavu.
- Pretpostavljam da mi nije sudjeno.- rekao je tužno.
- Lisa!- trgnuo me je Džejkov glas. Otvorila sam oči. Bili smo ispred kuće Kalenovih.
- Za sat vremena ću doći po tebe.- rekao je. Sišla sam sa motora. Džejk se odvezao kada sam ušla u kuću.
- Ljudi?-
- Došla si!- ispred mene se stvorila Alis. Zagrlila me je.
- Gdje su svi?-
- U vrtu su. Igramo bejzbol. Došli su Edvardovi drugovi.- rekla je i povukla me sa sobom.
- Alis, ne mogu. Alis!- stala je.
- Vukodlak sam. Zar si zaboravila?- rekla sam. Pogledala me je tužno.
- Nisam. Tvoj miris mi ne da dq zaboravim.- rekla je.
- Miris?-
- Da. Osjetiš se kao pas. Samo vampiri vas tako osjete. Za druge ljude imate klasičan miris. Miris ljudi.- rekla je.
- Ostaću ovdje. Posmatraću vas iz kuće.- rekla sam. Odustala je. Klimnula je glavom i otvorila staklena vrata. U momentu kada ih je otvorila svi su se okrenuli prema meni. Osjetili su moj miris. Alis je zatvorila vrata.
Nisu svi bili tu. Tu su bili samo Jungkuk, Taehjung i Jimin.
Moj pogled se susreo sa Jiminovim. Okrenuo se. Neko mi je mahao. Bela i Edvard su me zvali napolje. Odmahnula sam glavom. Emet je dotrčao do vrata.
- Izlazi, ajde.- otvorio je vrata.
- Ne mogu.- rekla sam.
- Još si dio porodice znaš?- povukao me je za ruku. Za pola sekunde sam se našla kraj Bele.