Priča je inspirisana na osnovu knjige/filma Sumrak saga.
Nalazim se izmedju dva svijeta, dvije istine. Dvije istine koje samo ja, od ljudske rase znam. Nalazim se izmedju istine vampira i vukodlaka.
Zovem se Lisa i živim sa svojom polu sestrom Bel...
Prekinula sam poziv. Uzdahnula sam. Suzdržavala sam suze. Fali mi. - Ako želiš da ga vidiš moraš naći kamen.- Jesung je stao kraj mene. - Idem platiti pa ga idemo naći.- ali zaustavila me je njegova ruka na mom ramenu. - Platio sam.- rekao je. - Zar nisi rekao da ćeš me štititi a ne plaćati hranu?- nasmijao se. Ušla sam sa njim u auto. Otišli smo do neke trgovine gdje je kupio par stvarčica koje bi nam mogle trebati. - Na zadnjem sjedištu je kožna jakna, mislim da je tvoja veličina. Obuci je, biće veoma mokro.- rekao je kada smo se parkirali ispred šume. Obukla sam jaknu i krenula za njim. Ušli smo u šumu i kretali se...prema nečemu. - Jel znaš gdje idemo?- - Planina.- rekao je. Klimnula sam glavom. Dodao mi je telefon na kojem je bila slika.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
- Ovo je plavi luksilijus, to tražimo. Obavio sam par pretraživanja, taj kamen se koristi kao štit od čaranja i uticaja drugih. Izgleda da smo na pravom putu.- rekao je. Vratila sam mu telefon. - Odlično.- rekla sam. Čak šta više, stvorila sam drugačiji pogled o toj vještici. Nije bila kao druge. Nije tražila nešto zauzvrat. Čuo se zvuk vode. Pada vode. Podigla sam glavu i gledala u vodopad. Prelijep vodopad. - Trebamo proći ispod. Iza vodopada se nalazi pećina puna minerala. Trebali bi tu naći nešto.- rekao je. Klimnula sam glavom. - Hajde da to riješimo što prije.- rekla sam. Krenuli smo prema vodopadu. Stali smo tačno ispred. Jesung se okrenuo prema meni. - Pomozi.- rekao je. Podigla sam ruku i koncentrisala se na vodu. Uspjela sam napraviti prolaz. Kada smo prošli pustila sam vodu da mirno pada. Bilo smo u pećini i bilo je prilično mračno. Jesung je upalio upaljač. Oko nas se raspršio sjaj različitih boja kristala. - Kako si znao za ovo mjesto?- upitala sam ga. - Volio sam gurati njušku tamo gdje joj nije mjesto.- nasmijali smo se i bacili u potragu. Biće ovo dug dan.
Jiminova perspektiva Prekinula je poziv. Osjećao sam olakšanje, mada i prazninu. Falila mi je i imao sam osjećaj da je tamo sa nekim drugim. O Bože. - Jimin.- pažnju mi je odvukao Belin glas. Podigao sam glavu. - Krv.- držala je vrećicu. - Zbog nje.- dodala je. Uzeo sam krv i popio. Izgledalo je kao da nisam disao. Trebalo mi je. - Nemoj da se izgladnjevaš više. Ona se bori za dijete, i otišla je da se oboje smirite. Ovime je zabrinjavaš.- pomilovala me je rukom po obrazu. - Dobro, ne brini.- rekao sam. - I molim te, izadji malo, istrči se. Biće ti lakše.- poslušao sam je. Ustao sam i otvorio prozor. Izletio sam i počeo trčati.
