Sumrak: Novi početak

Poglavlje 161.

Oblačio sam Elajdžu. Sjeli smo u auto te sam se uputio prema kući Kalenovih. Bela nas je dočekala na vratima.
- Ko je ta momčina ha?- upitala je Bela.
- Hej tetka.- rekao je te je zagrlio. Renesme se pojavila.
- Hej Elajdža.- rekla je. Mahnuo joj je.
- Idite se igrati u zadnje dvorište doći ćemo i mi brzo.- rekla je. Renesme ga je uhvatila za ruku i odvela.
- Čovječe kako brzo rastu. Ne mogu da vjerujem da ima 15 godina.- rekao sam i posmatrao Renesme kako priča sa Elajdžom. Uvijek se prema njemu ophodila kao sestra.
- Da. 4 godine su brzo prošle.- rekla je. Klimnuo sam glavom.
- Ostaviću ga kod vas na kratko idem na groblje. Vratiću se brzo.- rekao sam. Klimnula je glavom. Sjeo sam u auto. Taman kada sam krenuo da ga upalim Alis mi je pokucala na prozor. Otvorio sam prozor i pozdravio se sa njom.
- Hej.- rekao sam.
- Moramo razgovarati.- rekla je i povukla me napolje. Kroz prozor.
- Alis, krenuo sam na groblje.- rekao sam dok me je vukla u Lisinu sobu. Zatvorila je vrata.
- Imala sam viziju sinoć.- rekla je.
- Kakvu?- upitao sam. Pružila mi je papir. Na papiru je bila jasno nacrtala Lisina figura.
- Nemam pojma šta to znači. Mislila sam da bi ti trebao da imaš to pa eto...-
- Pokušaću shvatiti okej?- stavio sam ruku na njeno rame. Bila je na ivici suza. Klimnula je glavom.
Izašao sam iz kuće i ponovo sjeo u auto. Nazvao sam Namjuna i rekao da se nadjemo u šumi za pola sata. Parkirao sam se kraj cvjećare i kupio plave lile i svijeće.

Otvorio sam tu škriputavu crnu kapiju groblja i ušao. Lagano sam šetao da njenog spomenika. Iz vaze koja je stajala do njene slike sam izvadio stare lile i stavio nove. Upalio sam svijeću i sjeo kraj njenog spomenika. Stavio sam papir koji mi je Alis dala na mermer.
- Šta ovo znači?- upitao sam. Svaki put sam pričao sam sa sobom. Znao sam da nikada neću dobiti odgovor ali sam se nekako lakše osjećao.
- Imam osjećaj da ovime nešto pokušavaš reći. Alisine vizije su uvijek tačne. Ovu još nisam shvatio ali obećavam ti, shvatiću.- rekao sam.
- Znam da mi nešto pokušavaš reći.- dodao sam. Osjetio sam nečiju prisutnost. Pseći miris.
- Definitivno šalje neku poruku.- rekao je Jesung.
- Ništa što već nisam znao.-
- Kako je mali?- upitao je.
- Dobro je, kod Kalenovih je. Možeš ga vidjeti biće još malo tu.- rekao sam. Klimnuo je glavom.
- Još me ne podnosiš ha?-
- Nemoj da ti to pada teško.- rekao sam. Nasmijao se.
- Dobro. Vidimo se.- rekao je i otišao.
- Vratiću se Lisa.- poljubio sam njenu sliku na mermeru. Pokupio sam Alisin papir i otišao nazad u auto. Nagazio sam na papučicu gasa dok nisam došao do ulaza šume. Parkirao sam se te se uputio u sredjište divljine. Uskoro sam ugledao 6 mojih vječnih drugova, braće. Svi su gledali u mene.
Podigao sam Alisin crtež.
- Nešto mi govori, samo trebamo shvatiti šta.- rekao sam. Svi su se medjusobno pogledali.