Sumrak: Novi početak

Poglavlje 28.

- Gdje si se spremila?- upiao me je Džejk dok sam silazila niz stepenice.
- Idem na Renesmin rodjendan.- klimnuo je glavom. Na sebi sam imala blijedo rozi džemper i bijele hlače. Uzela sam svoj i Čarlijev poklon. Lagano sam pješke išla kroz šumu prema njihovoj kući.
- Došla si. Udji.- dočekala me je Esme na vratima. Renesme he skočila na mene i za malo me oborila.
- Okej mali vampiru zar je dotle došlo?- smijala se. Poljubila sam je u obraz.
- Srećan rodjendan. Ovo ti je od deda Čarlija a ovo od mene.- pružila sam joj poklone. Prvo je otvorila Čarlijev. U njemu je bila prelijepa roza haljinica i bijeli medo. Stari Čarli me iznenadio.
- Prelijepa je. Hoćeš je nositi na zabavi?- upitala ju je Bela. Ali džabe. Renesme je već obukla haljinu.
- Hoću!- uzviknula je. Bela se nasmijala.
- Ostao ti je još jedan poklon.- Edvard je rekao i kleknuo kraj nas. Renesme je prišla i otvorila ga. Iznenadjenje se ocrtalo na njenoj faci. Izvukla je hvatač snova koji sam napravila. Grane drveta su bile isprepletene u krug, mrežica je bila napravlena od paukove, bila je jaka. Kapi vode su je ukrašavale kao i šumske bobice. Visile su male lijane za koje sam privezala peruške. Bilo je prelijepo. Učvrstila sam dobro sve sa svojim moćima. Opet su bile korisne. Renesme je trčala kroz kuću pokazujući ga svima. Na kraju je odvela Emeta u sobu da joj ga zakači iznad kreveta.
- Kako...-
- Nekad je korisno biti vukodlak.- prekinula sam Belu. Nasmijala se.
- Drago mi je što si došla.- rekla je.
Neko me je stisnuo sa ledja. Alis.
- Ne puštam dok ne obećaš da ćeš ostati na zabavi.-
- Dobro, obećavam.- sišla je sa mene.

...

Veče je došlo. Dvorište je bilo popunjeno. Bilo je dosta ljudi. Djeca su se ganjala po kući. Sve žene koje su bile prisutne bile su u proljećnim haljinicama. Samo Lisa, izrod, u džemperu. Posmatrala sam ih iz kuće. Bilo mi je neugodno da budem tamo medju vampirima. Imala sam osjećaj da će me osudjivati jer sam vukodlak.
- Zašto ne izadješ malo?- upitala me je Bela.
- Razmišljam. Žao mi je što Čarli nije tu. Bila sam juče kod njega. Mnogo pita za tebe. Poželio te je.- rekla sam. Nasmijala se.
- Razmišljala sam otići do njega. Ali pusti sada to. Ajde.- rekla je i povukla me za ruku. Bila sam sada napolju. Plesale smo a sa nama su i ostali krenuli. Nakon nekog vremena Edvard me je povukao.
- Mogla si odsvirati na klaviru onu pjesmu.- rekao je. Klimnula sam glavom. Odveo me je na binu i sačekali smo da pjevači završe pjesmu. Pokušavala sam se sjetiti melodija.
- Ajde.- gurnuo me je. Sjela sam za klavir. Postavila sam ruke na tipke. Udahnula sam duboko i počela svirati. Zatvorila sam oči. Osjetila sam kako se svitci okupljaju oko mene. Otvorila sam oči. Bela i Edvard su plesali. Jednom u životu sam bila ponosna na sebe. Moju pažnju su privukle figure na vratima.
Jimin i ekipa.