Sumrak: Novi početak

Poglavlje 64.

- Tata, zašto baš sada?- upitala sam ga dok smo sjedali u auto.
- Pa, vodim te kući, onda je tako usput.- rekao je.
- Nisi ponio pištolj?-
- Nisam, šteta.- nasmijala sam se. Vezala sam pojas. Uzela sam telefon.
- Hej Jimin. Jesi kod nas?-
- Jesam, čekam tebe.- rekao je toplim glasom.
- Imam iznenadjenje za tebe.-
- Kakvo?-
- Tata i ja smo na putu prema kući, želi da te upozna.- rekla sam.
- Biću spreman.- rekao je i prekinuo poziv. Tata je bio skoncentrisan na put. Trebalo nam je malo više od pola sata da dodjemo.
Parkirao se ispred kuće i ugasio auto. Izašli smo.
- Tata?- uhvatila sam ga pod ruku.
- Kaži?-
- Nemoj biti grub. I nasmij se.- nasmijao se na silu na par sekundi te se odmah uozbiljio. Zašto imam loš osjećaj?
Na vratima su nas dočekali svi. Svi osim Jimina. Toliko o prvom utisku. Sa Belom se poslednji pozdravio.
- Dobro veče.- čuo se Jiminov glas. I tata i ja smo se okrenuli. Bio je u bijeloj košulji i crnim hlačama. Izgledao je...uh.
Tata mu se približavao. Imao je onu svoju mrtvo ozbiljnu facu. Stao je. Gledao ga je neko vrijeme, Jiminu je postalo neugodno. Taman kada sam se htjela umješati Bela me je uhvatila za ruku.
- Pusti.- taman kada je to izgovorila Jimin je pružio ruku starom Čarliju. Čarli ju je odmah prihvatio.
- Jaku ruku imaš. Čarli, drago mi je.- rekao je. I dalje je bio ozbiljan.
- Jimin, takodje.- nasmijao se. Prišla sam Jiminu. Uhvatio me je za ruku i nasmijao se.
- Šta si isplanirao?- šapnula sam.
- Šta mislite da sjednemo malo u baštu i bolje se upoznamo?- rekao je Jimin.
- Mislim da ne trebaš da me persiraš. Što se bašte tiče, raspoložen sam.- Jimin mu je rukom pokazao prema bašti. Kada smo izašli u bašti je bio postavljen sto sa 3 stolice. Na stolu je bio uredno ispeglan stolnjak i hrana. Pohovano meso, pomfrit i paradajz sos. Čarli je raskolačio oči.
- Čitaš mi misli, baš sam bio gladan.- rekao je i sjeo. Upitno sam pogledala Jimina.
- Esme me je naučile nečemu ovih dana.- rekao je i povukao me prema stolu. Napunili smo tanjire i počemi jesti. Jimin je bio prišiljen da jede kako Čarli ne bi posumnjao nešto. Bilo mi je slatko kako je glumio.
- Ideš u školu?- upitao ga je Čarli. Jimin je klimnuo glavom.
- Kakav si učenik?-
- Odličan.- odgovorio je kada je progutao. Čarli je klimao glavom.
Razgovarali su dugo o školi, takodje ga je Čarli ispitivao za sportove i koga najviše prati...moglo bi se reći da mu se svidjao Jimin. Imali su slične interese što se utakmica tiče.
- Naučiću te na pivo.- rekao je tata Jiminu. Jimin se nevino nasmijao. Završili smo jelo. Jimin je Čarliju donio pivo. Uzeo je dobra 4 gutljaja.
- Voliš li je?- upitao je Čarli Jimina. Jimin je uzeo moju ruku. Pogledali smo se.
- Najviše.- rekao je dok me je gledao direktno u oči. Nasmijala sam se.
- I zato si joj odlučio napraviti dijete?- upitao je Čarli. Pukao mi je film. Jimin je spustio glavu. Ustala sam naglo od stola.
- Zašto si takav?!- proderala sam se na Čarlija.
- Lisa...-
- Ne, kako možeš?-