Sumrak: Novi početak

Poglavlje 105.

- Prije nego što pošiziš ili nešto slično, došla sam tebi zbog usluge ne da te ubijem.- rekla sam. Vratila sam oči u normalu.
- Ti si vukodlak?- šapnula mi je.
- Hibrid.- rekla sam. Klimnula je glavom.
- Kako mogu da ti pomognem?- upitala je.
- Zapravo to je ono što ja tebe želim pitati. Vidiš, moj prijatelj kaže da mi samo vještice mogu pomoći.-
- Šta je u pitanju?-
- Dvije vampirke opsjedaju tijelo moga momka, pokušavaju da me ubiju preko njega. Da li postoji neki način, nešto, da se odupre tome? Neki štit?- upitala sam je. Gledala me je jedno vrijeme prije nego je odgovorila.
- Postoji, kao što si i sama rekla. Štit. Samo moraš biti preciznija. Kako tačno ona stupa sa njim u kontakt. Kako ga opsjeda?-
- Mislim da koristi svoj dar.- rekla sam.
- Dar nije dovoljan, ako ga je više puta opsjedala mora postojati još nešto.- rekla je. Razmišljala sam.
- Otrov.- rekla sam.
- Otrov?-
- Jednom je rekao da je slab na nju. Njen otrov ga je za malo ubio.-
- Hoćeš reći...-
-...preobrazio.- rekle smo u isto vrijeme.
- Mogu ti pomoći ali...-
- Trebaš nešto zauzvrat. Slušam?- rekla sam.
- Trebam kamen. Plavi luksilijus. Bez kamena ne počinjem.- rekla je.
- Pošteno.- rekla sam. Gurnula mi je papirić.
- Ovo je moj broj. Nazovi kada završiš.- rekla je. Uzela sam broj i stavila u džep.
- Uživaj u salati.- rekla sam. Pokupila sam svoju salatu i sjela za stol kod Jesunga.
- Samo još da nadjemo kamen i možeš se vratiti.- rekao je.
- Problem je kako da Jiminu objasnim.- rekla sam.
Došla mi je poruka.

Bela: Lisa, imamo problem. Nazovi me kada vidiš poruku.

- Jesung, izvini. Moram obaviti poziv.- rekla sam. Izašla sam napolje i nazvala Belu.
- Bela, šta se desilo?- upitala sam je.
- Jimin.- rekla je.
- Jel se nešto desilo? Bela govori.-
- Rekao je da neće izaći iz tvoje sobe dok se ne vratiš.-
- Što je to toliki problem?- upitala sam.
- On je vampir Lisa. Ako se ne bude hranio...-
- Umrijeće.- prekinula sam je.
- Lisa, moraš se vratiti.-
- Ne mogu, dok ne sredim nešto.-
- Šta?-
- Nije važno. Nego, trebam uslugu.-

Jiminova perspektiva
Sjedio sam na stolici u uglu njene sobe. Glad me već hvata. Neko je pokucao na vrata.
- Bela ne želim krv.- ponovo sam rekao.
- Mogu li ući?-
- Udji.- rekao sam. Ušla je i držala telefon.
- Za tebe je.- rekla je.
- Ne želim ni sa kim razgovarati.-
- Vjeruj, sa ovom osobom želiš.- pogledao sam je. Pružio sam ruku i uzeo telefon. Prislonio sam ga na uho.
- Jimin?- čuo se njen uplašen glas. Osjetio sam neko olakšanje.
- Lisa, jesi li dobro? Je li sve u redu? Gdje si?- bombardovao sam je pitanjima.
- U redu sam. Sve je u redu i ne mogu ti reći.- rekla je.
- Lisa, molim te.-
- Jimin, slušaj. Vratiću se, uskoro. Ali do tada, molim te, hrani se.-
- Obećaj mi.- rekao sam.
- Obećavam Jimine. Volim te, najviše. Daj mi samo malo vremena i ova daljina će nestati.- suza mi je skliznula niz obraz.
- I ja tebe Lisa. Nemaš pojma koliko.- rekao sam. Osjetio sam njen osmijeh. Prekinula je poziv.