Sumrak: Novi početak

Poglavlje 25.

Lagano sam sišla sa drveta. Odšunjala sam se dok nisam bila dovoljno daleko da počnem trčati. Sjela sam na motor i upalila ga. Dala sam gas. Za manje od 5 minuta bila sam ispred kuće.
- Džejk!- vrisnula sam kada sam skinula kacigu. Svi su izletili iz kuće.
- Viktorija je na Belinoj godišnjici.- rekla sam. Svi su potrčali. Preobrazili su se i krenuli u šumu.
Šta čekaš? Pitao me je Džejkov glas. Preobrazila sam se i krenula za njima. Džejk se, prije nego smo izašli iz šume, vratio u ljudski oblik i ušao na zabavu polu go. Edvard mu je prišao.
- Ona je tu. Došli smo je uhvatiti.- rekao je.
- Nisam očekivala toliko publike.- rekla je Viktorija. Stajala je na krovu kuće Karlajla. Smijala se. Ušli smo u dvorište. Vjetar je zavijorio moju bijelu dlaku. Okreula sam glavu. Jimin me je posmatrao sa tolikim divljenjem. Oči su mi zasvijetlile a i njemu te sam okrenula glavu.
- Šta mislite o tome momci?- upitala je Viktorija.
Odjednom, oko nas su se neki ljudi skinuli. Imali su crvene majice na sebi.
- Napravila si sebi armiju.- rekao je iznenadjeno Karlajl.
- Nedovoljno.- rekao je Džejk. Preobrazio se. Nisam ih slušala. Koncentrisala sam se na Jiminove otkucaje srca. Bili su mirni a onda su naglo skočili. Osjetila sam neku težinu na vratu. Jimin je skočio i težina je nestala. Otkinuo je glavu momku koji mi je malo prije stajao za vratom. Pogledao me je. Potrčala sam prema momku koji je krenuo na Belu. Držala sam ga medju zubima. Njegova krv je potekla niz moje zube.
Lisa pusti. Govorio je Džejk.
Lisa! Rekao je Sem. Pustila sam ga. Opet sam uprljala svoje krzno krvlju. Zašto mi je krv prijala?
Osjećala sam gadjenje. Ubila sam još par njenih momaka. Njen pogled je bio usmjeren na meni. Osjećala sam neku slabost. Noge me izdaju i padam na zemlju. Vrti mi se. Gledam u nju. Oči mi postaju zelene. Ustajem. Osjetim neku silu oko mene. Bela je puštala svoj štit. Krenula sam prema Viktoriji ali Jimin me je oborio.
- Previše je opasno.- rekao je. Pobjegla je a za njom su otišli i ostali. Krenula sam za njima.
Ostani. Rekao je Sem. Ostala sam. Osjećam kako me energija napušta. Sjedam na zemlju i spuštam glavu. Osjetim kako mi neko gladi krzno. Naslonila sam svoju veliku vukodlačku glavu na njegove noge. Nasmijao se. Gubila sam osjećaj za prostor. Odjednom, sve postaje crno.

...

Budim se na mekanoj postelji. Osjetim miris jorgovana. Nasmijem se kada shvatam da sam kući. Osjetim kako mi kap znoja klizi niz lice. Neko je lagano briše mekanom krpom. Otvaram oči. Bela je potapala krpu u vodu.
- Jesi dobro? - upitala me je. Sunčevi zraci koji su obasjavali njeno lice otkrivali su dijamandski odsjaj njene kože.
- Spavala sam?- klimnula je glavom.
- Džejk je rekao da si ostala bez energije. Spavala si tri dana.- rekla je. Lagano sam ustala. Prišla sam prozoru. Vrijeme je bilo sunčano što nije česta pojava u Forku. Osjetila sam Belin pogled.
- Jimin, je prvo veče sjedio kraj tebe do zore.- izustila je. Uzdahnula sam.