Sumrak: Novi početak

Poglavlje 165.

Sjedio sam sam napolju i razmišljao o Alisinoj viziji. Moje razmišljanje je prekinuo Edvard.
- Čujem ti misli na 2 kilometra.- rekao je i sjeo do mene. Pružio mi je čašu vina.
- Hvala.- rekao sam i otpio ogroman gutljaj. Sjedili smo u tišini i posmatrali šumu. Osjetio sam miris vukodlaka koji je donio ogroman nalet vjetra. Okrenuo sam se prema izvoru mirisa i ugledao bijelu krznenu glavu. Čaša iz moje ruke se razbila u sitne komade. Ustao sam naglo sa stolice.
- Lisa!- viknuo sam. Vukodlak se dao u bijeg te sam krenuo trčati za njim.
- Lisa stani!- viknuo sam. Ubrzo sam je izgubio. Nije je bilo nigdje a miris je nestao. Uzdahnuo sam.
- Jimin.- trgnuo sam se na Džasperovu ruku na mom ramenu.
- Idemo nazad.- rekao je. Klimnuo sam glavom i krenuo za njim. Zašto se ovo meni dešava?

...

Posmatrao sam izlazak sunca. Sjedio sam na stolici za šankom a u ruci sam prevrtao papirnu čašu sa slamčicom. Čuo sam male Elajdžine korake niz stepenice. Okrenuo sam se. Trljao je oči dok mi je prilazio. Naslonio je glavu na moju nogu.
- Zašto nisam potpuno vampir da ne moram nikada spavati?- upitao je umorno i zjevnuo.
- Zato što si na svoju mamu.- podigao sam ga na krilo.
- Gladan?- upitao sam. Klimnuo je glavom. Ustao sam i njega stavio na stolicu. Pružio sam mu čašu.
- Znam da ne voliš krv ali moraš držati obje strane u ravnoteži. Popij to dok ti ja napravim doručak, okej?- klimnuo je glavom. Pomazio sam ga po kosi te otišao iza šanka. Napravio sam mu kajganu. Stavio sam je u prilično duboki tanjir i dao mu hljeb i kašiku. Pružio mi je rpaznu čašu. Obrisao sam malo krvi sa ugla njegove usne. Alis je stavila ruku na moje rame.
- Trebao bi u lov.- rekla je.
- Bio sam jutros. Jeo sam ne brini.- rekao sam. Klimnula je glavom.
- Ima li kakvih vijesti za Gril?-
- Ništa. Još je nisu uhvatili. Čak ju je i Čarli tražio.- rekla je. Prošao sam rukom kroz kosu.
- Tata?- dozvao me Elajdža iz trpezarije.
- Hm?- upitao sam kada sam ušao u trpezariju.
- Da li je sve u redu sa stricom Džejkom?- upitao je.
- Valjda, zašto?-
- Sjedi na travi i blenuo je u mene.- rekao je. Nasmijao sam se. Kada sam okrenuo glavu prema vratima shvatio sam da to nije bila Elajdžina mašta. Džejk je sjedio tik uz staklena vrata u obliku vuka i gledao u njega. Elajdža čak nije ni gledao u njega a shvatio je.
- Pojeo sam.- rekao je. Alis je odmah uzela tanjir.
- Idi.- rekla mi je. Uzeo sam Elajdžu za ruku i izveo ga napolje. Džejk se vratio u normalan oblik.
- Pokušao bih.- rekao je. Klimnuo sam glavom. Čučnuo sam ispred Elajdže.
- Da li si za to da malo skakućeš po šumi?- upitao sam ga.
- Zavisi kakvo skakutanje.- slegnuo je ramenima. Nasmijao sam se.
- Kao vuk.- dodao je Džejk. Elajdža se nasmijao.
- Mogu napokon da se preobrazim?- upitao je uzbudjeno.
- Želiš da saznaš?- upitao ga je Džejk. Energično je klimnuo glavom. Ustao sam i odmakao se od njih.
- Biću tu i gledati te.- rekao sam. Nasmijao se.