Sumrak: Novi početak

Poglavlje 173.

Čujem glas.
Hajde, budi se.
Eho. Stalno se ponavlja.
Jimin...
Taj andjeoski glas.
Ne smiješ umrijeti.
Zar nisam već mrtav?
Ne možeš me sada ostaviti.
Ne ostavljam te, dolazim ti.
Jimin!

Osjetim nagon da kašljem. Naglo ustajem i otvaram oči dok sva voda iz mojih pluća izlazi na pijesak. Kašljem nekontrolisano i borim se za zrak.
Osjetim nečiju ruku na ramenu ali je automatski odbacujem.
- Zašto si me izvukla iz vode?! Htio sam...- zastao sam kada sam se okrenuo.
Nisam mogao vjerovati svojim očima.
- Da li si normalan?- upitala me je. Ali...kako?
- Ipak sam mrtav?- upitao sam. Uputila mi je čudan pogled. Odjednom osjetio sam vrelinu i užasno strujanje na mom obrazu. Nisam znao da možeš osjetiti bol kad umreš.
- Da li je bolilo?- upitala je.
- Prilično.- rekao sam trljajući obraz.
- To je onda prilično dobar dokaz da si živ.- i dalje sam gledao u šoku.
- Znači šamarom ćemo početi Lisa?- nasmijao sam se. Ona je bila mrtva ozbiljna.
- Zaslužio si. Samo tako si mislio ostaviti naše dijete samo. Da li si normalan?- bila je uzrujana. Da, to je Lisa.
Sjedila je kraj mene na pijesku, bez odjeće dok sam ja kao idot blenuo u nju. Nisam mogao vjerovati.
- Lisa...- stavio sam svoju ruku na njeno lice. Bila je hladna, ali stvarna. Prešao sam rukom preko njenog ramena, struka i butine. Bila je opipljiva i nije nestajala. Stavila je i ona svoju ruku na moj obraz.
- Sada sam tu, živa.- rekla je tiho. Zaplakao sam.
- Sve ovo vrijeme bez tebe bilo je...- nisam mogao završiti. Zagrlio sam je. Njene ruke su se obmotale oko mene kao u dobre stare dane. Izgubio sam se u tom osjećaju.
Odmakao sam se od nje i ponovk je pogleda. Prošao sam rukom kroz njenu kosu i stavio joj jedan pramičak iza uha.  Nasmijala se i naslonila svoju ruku na moj obraz. Lagano smo se primakli jedno drugome.
I napokon, nakon 4 godine ponovo sam osjetio njene usne na svojima.
Pomjerale su se u laganom ritmu sa mojim usnama jer nisam htio da žurim. Htio sam uživati u obom momentu dok sve nije nestalo. Zastali smo oboje.
Moje oči su promijenile boju što je izazivalo reakciju njenih očiju da urade isto. Tačnije, nekada. Sada, oči su joj i dalje bile smedje.
- Šta se desilo sa tvojim zelenim očima?- upitao sam je. Spustila je glavu.
- Lisa?- podigao sam joj bradu sa dva prsta. Oči su joj bile pune suza.
Jako sam je zagrlio.
Dugo mi je tako ležala na prsima dok nije odlučila da se odmakne.
- Idemo u kuću oa ćeš mi sve reći.- rekao sam.

...

Dao sam joj nešto svoje odjeće da obuče. Sjedili smo za stolom u kuhinji i pili čaj. Posmatrala je šoljicu i laganim kružnim pokretima kašike mješala je čaj. Imao sam osjećaj da bira način kako da počne.
Bila je i dalje lijepa kao prije.