Sumrak: Novi početak

Poglavlje 69.

- Trebala bi ići spavati, nije dobro za...znaš.- rekao je Jungkuk oko ponoći. Uzdahnula sam gledajući u sat. Svi su gledali u mene.
- Ajde šta čekaš?- Taehjung me je uhvatio za lakat i lagano podigao. Vukao me je do stepenica.
- Tae mogu sama.- rekla sam te mi je pustio ruku. Penjala sam se lagano uz stepenice sa Taehjungovom pratnjom.
- Neću poginuti do sobe.- rekla sam. Stajala sam ispred vrata.
- Udji.- rekao je te sam ušla a i on sa mnom. Sjela sam na krevet.
- Imam loš osjećaj.- rekao je. Nesigurno sam prešla rukom preko ramena.
- I ja.- gledala sam zamišljeno u prozor.
- Nemoj ti da brineš. Ne smiješ.- rekao je.
- Taehjung, kako da se ne brinem? Jimina nema od jutra, Gril je dolazila i prijetila i...-
- Gril je dolazila? Šta je rekla?- uzrujao se odjednom.
- Rekla je samo da je došla po Jimina.- rekla sam zamišljeno. Progutala sam knedlu. Srce mi je stalo na momenat.
- Lisa?- Taehjung je brzo otvorio prozor.
- Preblijedila si.- stavio je ruku na moje rame. Ustala sam i lagano krenula prema wc-u. Krenula sam pasti ispred vrata ali Taehjung se brzo pojavio kraj mene i pridržao me. Uveo me je u wc i sjela sam kraj šolje. Nagela sam se.
- Tae, izadji, ne želiš ovo da vidiš.- rekla sam. Kada je moj želudac registrovao kako su se vrata zalupila automatski je sve izašlo iz mene. Taehjung je ušao kada je čuo da sam pustila vodu. Ustala sam lagano i umila se.
- Jesi dobro?-
- Zabrinuta sam.- rekla sam. Okrenula sam glavu prema njemu i pogledala ga. Spustio je pogled.
- Naći ćemo ga. Obećavam. Sada molim te idi da spavaš jer ako budeš nastavila biti ovakva Jimin će nas pobiti jer se nismo brinuli o tebi.- nasmijala sam se. Uputila sam se prema krevetu. Legla sam i pokrila se.
- Laku noć.- rekla sam.
- Neću otić dok se ne uvjerim da si zaspala.- rekao je i ugasio je svjetlo. Sjedio je u uglu u tišini. Moji kapci su se lagano zatvorili. Stvarni svijet oko mene je nestao.

...

Nešto me tjera da otvorim oči. Otvaram ih i refleksno se okrećem prema prozoru je. U mrklom mraku jedina stvar koja se vidjela bile su oči. Crvene svijetleće oči. One kakve su vampiri imali kada su bili željni ljudske krvi. Naglo sam ustala i vrisnula. Vrisnula sam kako bi neko došao. Kada se Edvard pojavio na vratima crvene oči su nestale. Upalio je svjetlo.
- Hej, samo si loše...-
- Nisam, vidjela sam nekoga.- prekinula sam ga odmah. Pogledao je u pravcu prozora.
- Idem provjeriti budi sa njom.- obratio se Alis koja se upravo pojavila na vratima. Sjela je do mene a Edvard je izašao kroz prozor. Alis je gledala u mene.
- Lisa, šta si vidjela? Osjetim tvoj šok.- rekla je. Stavila je ruku na moje čelo.
- Lezi.- rekla je Bela. Lagano je brisala znoj sa mog čela sa krpom natopljenom hladnom vodom. Prijala mi je ta hladnoća.
- Oči. Crvene.- rekla sam.
Pogledale su se.