Sumrak: Novi početak

Poglavlje 119.

Izašla sam iz auta i uzela torbu.
- Hoćeš ući?- upitala sam. I ako sam znala odgovor.
- Ne ulazim u leglo vampira.- rekao je Jesung. I ako hibrid, više je volio svoju vukodlačku stranu. Klimnula sam glavom i mahnula.
- Hvala za prevoz.-
- Govoriš to kao da je ništa.- rekao je i nasmijao se.
- Za tebe jest.- rekla sam i zatvorila vrata. Čim sam se okrenula susrela sam se sa Belinim ljutim očima.
- Nikad više.- rekla je. Klimnula sam glavom. Uzela me je za ruku i odvela kod Karlajla u ordinaciju. Priključili su me na ultra-zvuk.
- Sve je u redu. Mada, moraš paziti Lisa, pred porodjaj si.- rekao je. Klimnula sam glavom.
- 4 mjeseca. Morala sam se uvjeriti da li je dobro. Najgore od svega...-
- Trebala si saznati istinu?- dovršio je Karlajl. Klimnula sam glavom. 
- Ali, ne osjećam se, ispunjeno.- rekla sam.
- Tako to funkcioniše kod utiskivanja. Slobodna si.- rekao je kada je napokon očistio moj stomak od ulja. Izašla sam iz ordinacije i otišla u sobu. Istuširala sam se i obukla veliki zeleni duks. Jiminov duks, koji mi je sezao do koljena. Ispod sam imala samo donji veš. Neko je pokucao na vrata.
- Udji Alis.- rekla sam gledajući kroz prozor. Ušla je lagano te sam se okrenula.
- A daj.- rekla je. U rukama je držala kutiju.
- Izvoli.- pružila mi ju je. Sjela sam na krevet i stavila kutiju na noge. Lagano sam odmotala plavu mašnu i podigla tamno-sivi poklopac. Unutra se nalazilo preslatko malo odijelce za bebu.
- Alis...-
- I?-
- Prelijepo je.- zagrlila sam je. Smijala se.
- Neka se nadje.- rekla je. Vratila sam poklopac na kutiju i ustala. Sjela sam ispred ormara da pažljivo odložim kutiju. Alis mi je pomogla da se vratim na noge. Ponovo sam sjela na krevet.
- Želim da ti pokažem nešto.- rekla sam. Uzela sam njenu ruku i stavila na stomak. Elajdža. Dozvala sam bebino ime u mislima. Osjetila sam tri udarca i Alisine oči su se proširile.
- Kako?-
- Mogu komunicirati sa njim preko misli.- rekla sam.
- Znači hibrid je?- klimnula sam glavom. U sobu je ušao Džasper sa čašom.
- Bela me zamolila da ti dostavim. Alis, ostavi je malo da se odmori. Ipak je sada došla sa puta.- uzeo ju je za ruku.
- Hvala za krv Džasper.- rekla sam i uzela čašu. Klimnuo je glavom te su on i Alis izašli iz sobe. Popila sam krv i ostavila praznu čašu na stolić. Opet udarac.
- Godi ti ha?- pomazila sam stomak.

Jungkukova perspektiva
I dalje je ležala na mom krevetu. Gola ispod pokrivača. Nasmijao sam se i zagrlio je.
- Bilo je prelijepo.- rekla je tiho. Poljubio sam je u čelo. Tišina je vladala neko vrijeme.
- Jungkuk?-
- Kaži Rejč.- rekao sam.
- Lisa je danas ušla u osmi mjesec. Što znači...- naglo sam ustao iz kreveta. Otvorio sam prozor širom da dišem. Prošao sam rukom kroz kosu. Osjetio sam kako se nečije ruke obmotavaju oko mog struka.
- Rejč.- stavio sam svoju ruku na njenu.
- Znam. Želiš da budem čovjek i ne želiš da me izgubiš.- nekako je stala ispred mene.
- Moramo to uraditi za Lisinu bebu.- rekla je.