Sumrak: Novi početak

Poglavlje 160.

- Morali su ih smiriti nekako te su odlučili skočiti sa litice u vodu.- rekao je Taehjung.
- Ali voda je hladna noću.- rekao je Elajdža.
- Istina, ali oni nisu marili. Plivali su, zagrljeni i na momenat su zaboravili ko su. Zaboravili su na kletvu koja je bila bačena na njih i koja je zabranjivala da budu zajedno.-
- Ali zar mama nije bila i vampir?- upitao je.
- Jeste, ali tada se to nije znalo. Tada je postojala samo prirodna strana vukodlaka i vampira. Morali su se držati podalje a nisu mogli. Toliko je bila jaka njihova ljubav.-
- Striče Taehjung?-
- Kaži.-
- Hoću li ja ikada biti tako zaljubljen?- uozbiljio sam se na ove riječi. Osjetio sam da se Taehjung nasmijao.
- Naravno mališa.-
- A kako ću znati?-
- Kada dodje pravo vrijeme, doći se i prava djevojka sa njim. Znat ćeš jer ćeš osjetiti ovo.- rekao je Taehjung te ga počeo golicati.
- Šta je to?- upitao je Elajdža kroz smijeh.
- To su leptirići. Oni donose ljubav.-
- Mislim da ću sutra potražiti nešto o leptirima u enciklopediji.- rekao je.
- I tvoja majka je voljela životinje znaš?-
- Stvarno?- upitao je.
- Naravno. Htjela je da bude veterinar.-
- To sam i ja oduvijek htio.- rekao je.
- A da budeš veterinar, moraš prvo porasti. A da porasteš moraš da spavaš. Hajde.- rekao je Taehjung.
- Laku noć striče Taehjung.- rekao je.
- Laku noć.- rekao je Taehjung i poljubio ga u obraz. Ušao sam u sobu kada je Taehjung izašao.
- Je li bila dobra priča?- upitao sam ga. Nasmijao se i klimnuo glavom.
- Lijepo spavaj mališa.- rekao sam ga i poljubio ga u čelo.
- I ti isto tata.- nasmijao sam se. Uhvatio sam ga za ruku a on je zatvorio oči. Zaspao je  a ja sam se našao u njegovoj glavi. Hodao sam po crnini dok nisam došao do one livade. Sjeo sam i divio se pogledu. Obožavao sam ovo mjesto. Cezar, bijeli konj, mi je prišao i spustio glavu. To je bila neka naša tradicija svaki put kada bi došao. On bi spustio glavu a ja bi ga pomazio.
- Fališ mi Lisa.- rekao sam. Znao sam da neću dobiti odgovor.
Pustio sam njegovu ruku i tiho izašao iz sobe.
- Opet si bio tamo?- upitao me je Taehjung kada sam sjeo do njega.
- Svake noći sam tamo.-
- Znaš da neće doći zar ne?- upitao me je.
- Znam, ali postoji jedan tračak nade koji je duboko zakopan u meni i koji mi govori suprotno.- rekao sam.
- 4 godine je prošlo Jimin. 4 godine ideš na to mjesto. 4 godine nisi dobio nikakvu poruku od nje. Divim se tvojoj nadi.- rekao je. Bio je u pravu ali uvijek će ta nada ostati u meni.
Nasmijao sam se.
- Znaš šta sam čuo?- upitao me je.
- Hm?-
- Gril je pobjegla iz ludnice.- sledio sam se na njegove riječi.
- Molim?- upitao sam ga. Bio sam prestravljen
- Bježala je daleko. Vidjeli su je u Vašingtonu. Ne vjerujem da će se ikada vratiti u Forks.-
- Nadam se da si u pravu Taehjung.- rekao sam.
- I ja se nadam.-