Sumrak: Novi početak

Poglavlje 124.

Ušla sam u sobu. Legla sam lagano na krevet.

Flashback
- Hej to nije fer.- viknula sam.
- Zašto se nisi pazila? Hajde ganjaš.- rekla je Rejčel. Nasmijala sam se i potrčala sa njom. Nikada je neću uhvatiti.
- Sporać sporać.- isplazila mi je jezik.
Potrčala sam ponovo ali sam se saplela i poderala koljeno. Počela sam plakati. Rejčel je otrčala i ubrzo se vratila. Nosila je čašu vode.
- Nemoj da plačeš, samo bebe plaču.- rekla je. Lagano mi je polila koljeno i oprala krv. Onda je počela oprezno tražiti nešto po travi.
- Aha! Tu si se skrila.- rekla je. Ubrala je par travčica. Uredno ih je naslagala na moju ranu i pritisnula rukom.
- Ovo je hajdučka trava. Zaustaviće krvarenje.- rekla je.
- Šta vas dvije radite?- upitao nas je Čarli. Pogledala sam u njega suznih očiju.
- Rejčel mi zaustavlja krvarenje. Vidi.- pokazala sam prstom na koljeno. Rejčel je podigla glavu.
- Biću doktorica kad porastem.- rekla je ponosno.
- Zar nisi previše mlada da misliš o tome?- razbarušio joj je kosu.
- Ne, imam 9 godina.- rekla je smrknuto.

Back to reality
Nasmijala sam se. Oduvijek je govorila da želi biti doktorica. Nikada neću zaboraviti...

Flashback
- Okej. U isto vrijeme.- rekla sam. Klimnula je glavom.
- 3, 2...-
- 1.- nastavila sam. Okrenule smo papire. Skočile smo jedna na drugu i počele skoro pa vrištati.
- Upale smo u gimnaziju. Lisa da li si svjesna. O Bože tako sam srećna.- rekla je i još jače me zagrlila.
- Okej još jedna stvar.- rekla sam. Pogledale smo u papir.
- U isto vrijeme?- upitala me je.
- U isto vrijeme.- rekla sam.
- Prvi 3.- rekle smo u isto vrijeme.
- Nemoj da me zezaš. Daj da vidim.- uzela mi je papir iz ruke. Idemo u isti razred. Ne mogu da vjerujem.
- Još da se proguramo kroz 4 godine i ti upisuješ medicinski fakultet a ja veterinarski.- rekla sam. Nasmijala se.
- S tim da idemo zajedno u razred, teško da ćemo se progurati.- rekla je. Počele smo se smijati. Legla sam joj u krilo kao i uvijek. Počela me je češkati.
- Tačno si kao mačka.- rekla je.
- Ono što voliš je oličje tebe.- rekla sam.
- Hm, ne sjećam se da sam voljela nekog doktora.- nasmijale smo se.
- Treba li vam šta?- upitala je Bela sa vrata.
- Ništa.- rekle smo u isto vrijeme te je izašla iz sobe.
- Čarli mi nikada nije dao da imam psa, a sada kada sam sa Belom glupo mi je da to tražim od nje. Super je kao sestra.- rekla sam.
- Nemoj. Kada odemo na fakultet ja ću ti kupiti psa.- podigla je mali prst. Podigla sam i ja svoj te smo ih ispreplitale.
- Obećavam.- rekla je. Nasmijala sam se.

Back to reality
Obećala mi je psa. Kako je divna samo bila. Bože, tada smo imale 15 godina. 9 godina je imala isti san. Da bude doktorica koja će spašavati živote ljudi. Oduvijek je htjela da bude heroj.
A jednom mi je rekla...

Flashback
- Lisa?-
- Hm?-
- Još želiš biti doktorica za životinje?- upitala me je. Zaljuljala sam se na ljuljašci.