Sumrak: Novi početak

Poglavlje 143.

Jungkukova perspektiva
- Smiri se.- rekao sam kada sam se našao ispred nje. Disala je duboko i primjetio sam graške znoja na njenom čelu. Naslonio sam ruku na njeno čelo a ona je automatski zatvorila oči. Bila je ledena. Kada sam sklonio ruku i ona je otvorila oči. Nisu bile smedje niti zelene. Bile su plave, tamno plave.
- Taehjung ovo nije dobro.- rekao sam. Pogledala me je uplašeno. Taehjung je popustio stisak ali ju je uhvatio za ruku.
- Nemoj da je ganjaš okej?- upitao ju je. Klimnula je glavom. Nije djelovala kao da je u redu. Pokazao sam glavom prema autu te smo krenuli.

...

Karlajl joj je uperio lampicu u oči.
- Sve izgleda normalno osim toga što je ledena.- rekao je zabrinuto. U medjuvremenu je počela da se trese.
- I oči.- dodao sam.
- I oči.- ponovio je Karlajl ne skidajući pogled sa nje. Djelovala je prilično uplašeno. Odjednom je zatvorila oči i opustila mišiće.
- Izgubila je svijest.- rekao je Karlajl.

Lisina perspektiva.
Slušam šta govore i osjećam strah. Nešto kao da me vuče, zatvaram oči.
Kada ih otvaram nalazim se u velikoj staklenoj kutiji. Stajala sam u vodi koja mi je bila do koljena. Dižem glavu.
Ispred mene, sa druge strane stakla, stajale su Gril i Viktorija. Smijale su se.
Čujem neku buku. Podižem glavu a na mene se slivaju mlazovi vode. Uzimam vazduh i zaranjam.
Lupam po staklu ali je nemoguće pobiti ga. Gril i Viktorija već umiru od smijeha. Počelo mi je nestajati vazduha i taman kada sam pomislila da umirem ugledala sam Karlajla.
- Vratila se.- rekao je. Pokušala sam se pomjeriti ali nisam mogla. Nešto me je držalo. Primjetila sam da sam sada u sjedećem položaju. I da su mi ruke lancima svezane na ledjima. Pokušala sam ustati ali su lanci bili prikovani za zid.
- Koji vam je djavo?- upitala sam. Ugledala sam Jungkuka i Taehjunga. Taehjung mi je prišao i kleknuo ispred mene.
- Nemoj da paničiš okej? Sada ćemo uvesti Jimina. Biće sve okej, obećavam. Vjeruješ li mi?- upitao me je. Klimnula sam glavom. U ordinaciju je ušla i Rejčel.
- Jimin je došao. O Bože, zar je toliko ozbiljno?- upitala je Jungkuka. Uhvatio ju je za ruku i klimnuo glavom.
- Rejčel, molim te, reci im da me puste.- rekla sam već nervozna. Taehjung je stajao kraj mene.
- Ne brini brzo ćemo te pustiti. Neka udje.- rekao je. Karlajl je sjeo i sve oprezno posmatrao. Gledala sam na vrata. Srce mi je počelo lupati.
- To nije Jimin. Lagali ste me!- galamila sam. Svi su me gledali u šoku. Niko nije mario što je Gril stajala na vratima.
- Lisa to je Jimin.- Taehjung je ponovo kleknuo kraj mene. Odmahnula sam glavom.
- Jeste vi slijepi? Koji vam je svima? Pustite me.- ponovo sam se počela opirati. Gril mi je prilazila.