Sumrak: Novi početak

Poglavlje 16.

Popela sam se kroz prozor. Ušla sam pod jorgan. Nasmijala sam se. Šta mi se dešava? Obuzeo je moje misli sve dok nisam zaspala.

- Vidimo se.- rekla sam Semu kada sam izašla iz auta. Pozdravila sam se sa Rejčel.
- Kradeš poglede.- rekla je i pokazala glavom desno. Okrenula sam se. Jimin je sjedio na klupi sa svojih 6 drugova. Nasmijala sam se. Razmišljala sam da mu mahnem a onda sam se sjetila. Moram ga izbjegavati. Rekao je da će me uvaliti u nevolju, nije me bilo briga. Ali onda je rekao da će i sebe uvaliti u nevolju. To nisam htjela. Imala sam neku posebnu potrebu da ga štitim, ne znam zašto. Ušle smo u kabinet.
Nisam mogla pratiti nastavu. Misli su mi uporno bile sa Jiminom.
Kada je zvonilo izletila sam iz kabineta. Imala sam osjećaj da ću umrijeit ako ga ne vidim. Kao da sam drogeraš koji trenutno prolazi kroz krizu. Nazvala sam Liju. Nevjerovatno, znam.
- Lija?-
- Budi brza, čas će mi početi.- rekla je.
- Nešto mi se dešava.-
- Kaži?- 
- Momak koji mi se svidja...imam...ne znam...osjećam kao da ću umrijet ako ga ne vidim...ako se ne ubijedim da je dobro.- rekla sam.
- Imala si utiskivanje.- rekla je.
- Utiskivanje?- upitala sam.
- Moram na čas. Poslaću ti u poruci.- rekla je i prekinula. Krenula sam prema kabinetu. Podigla sam pogled u momentu kada je Jimin išao u mom pravcu. Pogledai me je. Prošao je rukom kroz kosu. Ušla sam u kabinet. Ali pogrešan. Jimine, šta mi radiš. Ušla sam u pravi kabinet taman na vrijeme. Profesorice još nije bilo.
Sjela sam na klupu. Pola časa sam nervozno cupkala nogom dok mi telefon u džepu nije zavibrirao. Izvadila sam ga neprimjetno. Lija mi je poslala poruku.

Lija: Kada se vuk 'zaljubi' u nekoga, to je kao kada...ne znam kako da opišem...nije više gravitacija koja te drži na zemlji već on...Za njega bi bila sve, sestra,zaštitnik,drugarica...

Ja: Lija, imala si utiskivanje?

Lija: Neki drugi put na tu temu.

Vratila sam telefon u džep. Da li je moguće da sam imala utiskivanje? Legla sam na klupu. U sjećanje mi se vratio Jiminov poljubac. Kao da sam i dalje osjetila njegov hladni dah na mom vratu.
- Lisa!- trgnuo me je glas ljute profesorice. Naglo sam ustala.
- Spavaš na času?- upitala je.
- Ne...ja...samo sam...-
- Kaznena nastava.- prekinula me.
Zvonilo je. Pisala sam Džejku.

Ja: Zaspala sam na času. Moram ostati na kaznenoj nastavi. Dolaziš čas kasnije.

Ostavila sam telefon. Krenula sam prema kabinetu ali nečija ruka me je zaustavila. Uvukla me je u domarevo skladište. Bilo je prilično mračno.