Sumrak: Novi početak

Poglavlje 54.

Dodao mi je biber sprej.
- Hvala tata.- rekla sam. Stavila sam ga u kesu sa knjigom.
- Samo...bilo bi mi drago ako se ne bi udala sa 18, kao i Bela.- nasmijala sam se. On je bio ozbiljan.
- Ne brini.- rekla sam. Telefon mu je zazvonio. Javio se. Njegov izraz je postao zabrinut. Spustio je slušalicu.
- Moram na teren. Udari lagano kući.- rekao je. Ispila sam sok i izašla.
- Vidimo se.- pozdravila sam se sa tatom. Ušao je u veliki policijski džip i uključio sirene. Nestao mi je iz vidika. Nisam htjela odmah uzeti taksi. Lagano sam hodala Port Andjelesom. Pao je mrak.
Prolazila sam ulicama koje su bile lijepo osvijetljene. Bilo je i ljudi. Čak i mnogo motorista. Prolazila sam pored neke uske uličice kada me je nešto uvuklo unutra. Bilo je mračno. Nečije ruke su me snažno držale. Otimala sam se ali nisam se mogla izvući. Nečija se ruka našla na mojim ustima. Bila sam bespomoćna. Osjetila sam nečije usne na mom vratu. Bile su ledene. Pomislila sam da je kraj, da će me ugristi. Ali ne. Usne su samo uvukle moju kožu. Nije me bolilo ali bilo mi je neugodno. I dalje sam se opirala. Nakon 20-ak sekundi usne više nisu bile na mom vratu. Bile su kraj mog uha.
- Srećno.- rekao je ženski glas. Vrisnula je i pustila me. Kada sam se okrenula nije je bilo.
- Zašto se nisam prije sjetila?- gledala sam u ruke sa kojih je nestajala vatra. Izletila sam iz ulice i uhvatila taksi.
- Forks.- rekla sam vozaču.

Napokon. Otvorila sam vrata i izmoreno ušla u kuću.
- Gdje si ti?- upitala me je Bela.
- Bila sam kod Čarlija.- rekla sam.
- Dobro, da znaš da ću provjeriti. Jimin te je tražio po čitavom Forksu, trebala si se javiti.- rekla je pokorno.
- Izvini.- rekla sam.
- Da došla je.- čuo se Edvardov glas.
- Vau, sve sam vas digla na noge. Osjećam se počastovano.- Emet me je čvoknuo po glavi.
- Nemoj, nije lijepo.- rekao mi je. Nasmijala sam se. Otišla sam u sobu. Otvorila sam balkon i uzela knjigu. Morala sam je baciti kako Bela ne bi mnogo ispitivala. Ostavila sam je u ormar.

Izlazila sam iz tuša. Zaboravila sam uzeti odjeću. Ogrnula sam se peškirom i izašla. Odgurnula sam ogledalo koje je bilo na vratima ormara da uzmem odjeću. Osjetila sam nečije ruke oko struka. Otela sam se.
- Smiri se, ja sam.- rekao je Jimin.
- Uplašio si me.- rekla sam. Uhvatila sam majicu i izvadila je iz ormara. Ostavio je sitan poljubac na mom vratu.
- Lisa šta je ovo?- upitao je. Osjećala se ljutnja u njegovom glasu.
- Šta?- upitala sam ga. Nisam mogla naći donji dio pidžame.
- Šljiva. Ja ti je nisam napravio.- rekao je. Povukla sam ogledalo nazad. Na mom vratu je bila ogromna tamno-ljubičasta šljiva. Prešla sam rukom preko nje. Sjetila sam se. Uličica. Gril.
- Jimin, ja...-
- Ne. Nema potrebe išta da kažeš.- rekao je. Lagano se uputio prema balkonu.
- Jimin stani. Pusti me da ti objasnim.- ali kasno. Izletio je kroz balkonska vrata. Bacila sam peškir sa sebe.