Sumrak: Novi početak

Poglavlje 31.

Neko je bacao kamenčiće na moj prozor. Ustala sam i otvorila ga.
- Pomjeri se.- čuo se nečiji glas. Odjednom, u mojoj sobi je stajao Jimin.
- Šta ti radiš ovdje?- upitala sam ga tiho.
- Tražim tebe. Otišla si sa zabave.-
- Da. S razlogom.- rekla sam.
- Lisa ja ne mogu ovako.- rekao je. Srce mi je zalupalo.
- Jimin, ja...-
- Nemoj. Hajde da zaboravimo ko smo i šta smo. Na momenat.- prekinuo me.
- Jimine uvaliću te u nevolje.-
- Nije me briga. Ne bojim se Volturijevih.-
- Ne želim da nastradaš zbog mene.-
- Lisa, makar morao biti kažnjen zbog ovoga nije me briga.- rekao je i naslonio me na zid. Htjela sam mu se usprotiviti ali njegove usne na mojima mi nisu dopustile da progovorim. Opustila sam se. Odmaknuo se lagano od mene.
- Znaš li koliko je bilo teško suzdržavati se?- upitao me je.
- Vjeruj mi, znam.- rekla sam. Nasmijao se. Sada sam ja njega poljubila. Nakon minute prekinuo je poljubac i naslonio svoje čelo na moje.
- Jimine idi. Osjetiće te neko a na našoj si teritoriji. Neću te moći braniti.- poljubio me je na blic i približio se prozoru.
- Čekam te kod litice.- rekao je i skočio.
Obukla sam duks i helanke. Svezala sam kosu i izletila napolje.
- Kuda?- pojavio se Džejkov glas. Sranje.
- Idem...-
- Ide sa mnom prošetati.- rekla je Lija i stala kraj mene. Uhvatila me je pod ruku i izašle smo iz kuće.
- Lija ne trebaš me pratiti trebam nešto važno obaviti.- rekla sam kada smo zašle dublje u šumu.
- Znam da se ideš vidjeti sa Jiminom.- rekla je. Upitno sam je pogledala.
- Soba mi je preko puta tvoje. Osjetila sam ga. I vukodlaci imaju sjajan sluh.- rekla je.
- Kako to da me ne kritikuješ jer sam vukodlak a izlazim sa vampirom?-
- Zato što sam i ja imala utiskivanje na vampira.- rekla je i spustila pogled.
- Lija...-
- Ništa me ne pitaj. Pričaćemo večeras. Idi sada.- stala je. Zagrlila sam je.
- Hvala ti.- rekla sam joj. Odgurnula me i rukama mi pokazala nešto što je vjerovatno značilo "idi". Nasmijala sam se. Okrenula sam se i lagano šetala prema litici. Kada sam došla vidjela sam Jimina kako sjedi na ivici. Sjela sam kraj njega.
- Lijepo je zar ne?- upitala sam ga.
- Izgleda tako mirno.- pogledao me je. Nasmijala sam se. Pogledao me je upitno.
- Što se smiješ?- nasmijao se sa mnom.
- U pravo mi je pala najludja ideja na pamet.- rekla sam.
- Koja?- upitao me je. Ustala sam.
Skinula sam duks i helanke. Vragolasto se nasmijao. Ostala sam u grudnjaku i donjem vešu. Zaletila sam se i skočila.
Voda je bila topla. Kada sam izronila vidjela sam Jimina kako skida majicu. Bio je prilično zgodan. Skinuo je hlače. Zaletio se i skočio. Dugo nije izranjao.
- Jimine?- dozivala sam ga. Još ga nije bilo. Nešto me je obglilo oko struka. Nasmijala sam se.
- Uplašio si me na momenat.-
- Nije mi to bio cilj.- rekao je.
Ostavio je svoj poljubac na mom vratu. Okrenula sam se prema njemu i stavila svoje ruke oko njegovog vrata. Naslonio je svoje usne na moje. Bio je to dug poljubac. Toliko dug, da smo izgubili pojam o vremenu. Prekinuo nas je nalet vjetra.
- Trebala bi kući, postaje hladno. Ne želim da se prehladiš.-
- Vukodlak sam. Bakterije i virusi me izbjegavaju.-
- Da, zato ste puni buva.- nasmijala sam se.
- Šalim se naravno. Nemoj se uvrijediti.- rekao je.
- Ne brini.- poljubila sam ga.
Izašli smo iz vode.
- Ostani ovdje. Idem po odjeću.- rekao je i otrčao. Nakon dva minuta odjeća je bila u mojim rukama. Obukli smo se.