Sumrak: Novi početak

Poglavlje 137.

Ne, nisi jača od mene. Rekao je. Bijes je kipio u meni.

...

Ušla sam polu-gola u kuću. Bila sam iznervirana i zatvorila sam vrata Jesungu pred nosom.
- Lisa ne budi gruba.- rekla je Alis. Otvorila je vrata i Jesung je ušao. Okrenula sam se prema njemu.
- Imala sam je. Jebeno sam je imala. Bila sam tako blizu da završim s ovim Viktorijinim sranjem i ti si sve sjebao.- gurnula sam ga. Krenuo je nešto reći ali ga je Alis prekinula.
- Ja sam ga poslala. Da nisam poginula bi.- rekla je.
- Ma da, ja sam čovjek i dalje.- rekla sam i krenula prema sobi. Alis me je uhvatila za ruku.
- Vidjela sam te u lokvi krvi slomljenog vrata i izvraćene vilice. Prestani da se šegačiš, nisi više čovjek. Odrasti.- rekla je. Istrgnula sam ruku.
- Samo da znas Jimin je jako ljut.- dodao je Jesung. Stala sam i okrenula sam se.
- Rekla sam Edvardu a on Jiminu.- rekla je Bela.
- Vrijeme je da se smiriš Lisa.- dodala je Alis.
- Kako da se smirim? Kako da se smirim kada zbog nje oko mene umiru ljudi koji su mu važni? Ko je poslije Rebeke sledeći? Ti? Bela? Jesung, Jimin? U najgorem slučaju...-
- Rebeka je živa a Elajdži niko neće prići.- rekao je Jimin. Stajao je na ispred vrata. Pogled mu je bio smrknut. Ljut je. Prošla sam rukom kroz kosu. Okrenula sam se i krenula prema sobi. Ušao je u sobu za mnom. Zatvorio je vrata i stajao ispred njih dok sam ja bila kod kreveta. Posmatrala sam ga. Izgledao je užasno jezivo kad je ljut.
- Jim...- i sa jedan treptaj oka sam se našla pribijena uza zid. Jednom rukom je držao moje ruke iznad moje glave dok je drugu naslonio na zid kraj moje glave. Progutala sam pljuvačku. Njegove usne su se približile mome uhu. Srce mi je počelo udarati što je primjetio te je malo popustio stisak.
- Da. Više. Nikada. Nisi. Ovakvu. Glupost. Napravila. Jesam bio jasan?- upitao je ljuto. Koža mi se naježila od hladnoće njegovog daha. Klimnula sam glavom.
- Nisam te čuo.- rekao je.
- Shvatila sam.- glas mi je zadrhtao. Pustio mi je ruke i izmakao se. Prišao je prozoru i zagledao se u daljinu. Spustila sam se niz zid na pod.
Prošao je rukom kroz kosu.
- Mogla si poginuti.- glas mu je ponovo postao nježan. Tjelo mi je počelo drhtati. Prolazila sam kroz stanje šoka trenutno.
- Ostavila si dijete samo.- rekao je.
- Nije bio sam bila je B...- ponovo se našao ispred mene. Uliva strah u moje kosti. Stavio je prst na moje usne u znak da ćutim.
- Sada ja pričam.- rekao je.
- Mogu li se bar obući, otvorio si prozor u sred januara i nije mi baš svejedno?- upitala sam. Smrknuto je gledao u mene.
- Šta sam rekao malo prije?- upitao je. Poklopila sam se.
- Tako sam i mislio.- ustao je i krenuo prema vratima.
- Nikad više Lisa, nikad. Razočarala si me. Večeras spavaš sama.- rekao je i izašao. Kada sam osjetila da je istrčao iz kuće suze su potekle niz moje lice.