Sumrak: Novi početak

Poglavlje 110.

- Brz si.- rekla sam.
- Ma jel?- nešto me je povuklo i bacilo na pod. Viktorija je bila naslonjena na mene. Držala me je na podu.
- Šta hoćeš?- upitala sam je.
- Hm, malu sulugu?-
- Kakvu? Zar ti dugujem uslugu?-
- O, itekako.- podigla me je sa poda. Uhvatila me je za vrat i pribila uza zid.
- Daćeš mi bebu čim se rodi. Ne zanima me šta ćeš im reći.- rekla je. Nasmijala sam se.
- Da, sanjaj Viktorija.- zapalila sam ruke i stavila joj na stomak. Pustila me je.
- Nemaš izbora.- rekla je kada je vidjela da ću je napasti.
- Sigurna?- upitala sam je.
- Ako to ne uradiš reći ću Volturijevima za tvoju ljudsku drugaricu i njenog momka vampira. Takodje i za vukodlaka i vampira. O,  to ne želimo zar ne?- stala sam. Prestala sam disati.
- Jel ja to čujem da?- upitala je. Uzdahnula sam duboko. Bila sam bijesna.
- Zašto?-
- Osvećujem momka kojeg je tvoja draga sestra usmrtila.-
- Sam je kriv.- rekla sam.
- Dijete, inače ćeš ti biti glavni krivac za smrt drugih ljudi. Ovako će svi biti u životu.- stisla sam šake.
- Dobro.- rekla sam nakon minut. Nasmijala se i stala ispred prozora. Stavila je prst na usne u znak da ćutim i izletila. U tome je Jimin ušao u sobu.
- Zašto nisi u krevetu?-
- Čekala sam tebe.- rekla sam. Prišao mi je i poljubio me na blic.
- Zašto se treseš?-
- Hladno mi je.- slagala sam.
- Ajde u krevet.- povukao me je za ruku. Legla sam u njegov zagrljaj. Srce mi je i dalje udaralo zbog Viktorije. Bože šta da radim?
- Lisa, da li...-
- U redu sam.- prekinula sam ga. Uhvatila sam ga za ruku i počela je maziti. Ućutio je s tim da mu je to slabost. Odjednom izvukao je svoju ruku iz moje i provukao je kroz moju kosu. Poljubio me je u čelo i naslonio na njega svoje. Zatvorila sam oči sa njim. Izgubila sam se u zemlji snova.

...

- Ko se to vratio?- čula sam Rejčelin glas. Bila je kraj mene u krevetu. Okrenula sam se prema njoj i shvatila da Jimina nema. Ustala sam naglo i pregledala svuda po sobi.
- Lisa?- dozvala me je Rejčel.
- Nešto nije u redu?- upitala me je.
- Sve je okej.- rekla sam. Nasmijala sam se na silu.
- Lažeš i ne trebaju mi neke tamo vampirske moći da to znam.- prekrstila je ruke. Sjela sam na krevet.
- Progovori.- stala je ispred mene.
- Viktorija je sinoć došla u moju sobu i prijetila mi.- rekla sam. Sjela je do mene.
- Šta ti je prijetila?- upitala me je.
- Moram joj dati bebu kada se rodi.- stavila sam ruku na stomak.
- Zašto? Zar nema način da se to ne desi?- odmahnula sam glavom.
- Čime ti je prijetila?-
- Rejčel puno pitaš.- ustala sam i krenula prema prozoru. Uhvatila me je za ruku.
- U vezi mene je, zar ne?- upitala me je. Nevoljno sam joj klimnula glavom.
- Prijetila je da će me ubiti?-
- Gore, rekla je da će otkriti tebe i Jungkuka.- rekla sam. Gledala me je u šoku.
- Moram se preobraziti.- izgovorila je.
- Rejč.-
- Nema druge.- rekla je.