Neprobojno srce [Prva knjiga]

Ubistvo kraj nas

✻PRVA NEDELJA OKTOBRA✻

Mia: Znači, vožnja je dobro prošla?
Anđela: Ne dobro, već odlično! Čestitali su mi svi i iz prve sam položila i teoriju i vožnju.
Mia: Pretpostavljam da ste ti i Džejk to proslavili na vaš jedinstveni način.
Gurnula me je laktom blago u levo rebro, te sam prevrnula očima. Da, ponovo smo završili u krevetu nakon par čaša vina i bilo je savršeno..! Nismo neki nimfomani, ali uživamo često jedno u drugom.
Anđela: Nije naša veza samo seks, znaš. Imamo i noći gde samo ležimo zajedno, zagrljeni i gde se samo mazimo. Imamo nežnost...
Mia: Naravno, ja to nisam porekla.

Pozdravile smo se, te sam ja produžila ka amfiteatru gde imamo kriminologiju. Prva nedelja oktobra i prvo predavanje u drugoj godini koledža. Sela sam kraj Džejka uz brzi poljubac i kratki zagrljaj, pa smo uz malo ćaskanje sačekali profesora Endrua da uđe i započne predavanje. Kasnio je, a zatim se ispred amfiteatra stvorila manja gužva.
Anđela: Vidiš li ti ovo?
Džejk: Mhm.. nešto se događa.
Anđela: Jel to poručnik Nubriks?
Izvirili smo oboje iz naše klupe i zaista ugledali poručnika Nubriksa. Otkud on ovde, i to prvog dana koledža?
Ubrzo ćemo i saznati, ušao je sa poručnikom i direktor koledža.
Direktor: Dragi studenti, molim vas za tišinu i za vašu punu pažnju. Teška srca moram da vam saopštim da nas je profesor Endru Martin juče ujutru napustio, tačnije stradao. Ubijen je ranom zorom vatrenim oružjem i istraga je već pokrenuta. Sve se brzo desilo i nismo na vreme uspeli da se organizujemo i da vam javimo za današnje predavanje. Sve je ovo veoma potresno za sve nas, a nakon ovog mog govora će vam se obratiti poručnik Nubriks, on ipak vodi ovu istragu. Što se tiče predavanja, nadamo se da će za par dana biti nađena zamena da vi ne biste gubili na vremenu i kako ne biste kasnili sa vašim ispitima.
Srce mi je preskočilo i potonulo već u sledećoj sekundi. Profesor Endru više nije sa nama... kao da je zadnjeg dana prve godine znao šta mu je sudbina, nahvalio nas je sa predivnim osmehom i radošću, a na takav način je završio...

Poručnik Nubriks: Poštovani studenti, budući pravnici, detektivi i policajci, verujem da ste bili privrženi vašem profesoru kao što je i on vama, i sve je ovo veliki pogodak za ovaj koledž. Ovo je veliki udarac i za mene lično jer je Endru... moj kolega sa fakulteta.
Džejk i ja smo se zgledali zbunjeno ne znajući ovaj podatak. Sad mi se sve iskristalisalo: profesor nas je tako lako pustio sa toliko predavanja jer je znao poručnika Nubriksa...
Poručnik Nubriks: Policija Njujorka užurbano, ali i temeljno radi na slučaju Endrua i nadamo se da ćemo uskoro naći osobu koja je odgovorna za njegovu nasilnu smrt. Okolnosti njegove smrti su jako čudne i sumnjive i sve detaljno proveravamo ne bi li ovaj slučaj bio što pre rešen. Hvala vam i probajte da uprkos ovom tužnom trenutku nastavite sa svojim studiranjem.

Završio je sa svojim govorom, a kako danas nismo imali nikakvu zamenu za naše predavanje, bili smo pušteni. Džejk i ja smo se u tišini vraćali u hotel, te smo se zatvorili u njegov apartman.
Nesvesno sam šmrknula, a Džejk se na to štrecnuo.
Džejk: Plačeš li?
Anđela: Ne, mada jesam tužna.
Džejk: Dođi...
Poveo me je ka krevetu i privio na svoja prsa. Izula sam se i podigla noge u njegovo krilo. Osetila sam se sigurno u njegovom zagrljaju, pogotovo sada kada se profesorovo ubistvo dogodilo tako blizu nas.
Džejk: Plašiš li se?
Anđela: Malo. Opet je to tako blizu nas... Ali ko je želeo da naudi profesoru? On je bio tako divna osoba, ni mrava ne bi zgazio..!
Džejk: Ne znam, ljubavi... Nadajmo se da će se to uskoro otkriti.
Poljubio me je u kosu, te je preko nas prebacio tanko ćebence. Šćućurili smo se jedno uz drugo i u tišini se grejali telima. Profesor je zaslužio da jedan dan posvetimo njemu i da odamo tišinu njegovoj duši.