Neprobojno srce [Prva knjiga]

Noć veštica

✻NOĆ VEŠTICA✻

✦Mia✦

Uz sve tragedije i slučaj našeg profesora koji je počeo da se hladi nekon mesec dana istrage, mnogi su bili skeptični oko proslave za Noć veštica. Najstrašniji je praznik, ali i najzanimljiviji. Kako Anđela nije u svojoj zemlji slavila ovu noć, morale smo dobro da se spremimo kako bi joj svake naredne godine ovo bilo zabavno veče. A kladim se da će i Džejk priželjkivati stalno Noć veštica kada je večeras bude video.
I Noa i ja smo se uklopili kao par - obukli smo se kao Gomez i Mortiša iz porodice Adams. Nažalost, morala sam da prekrijem svoje pink pramenove, ali to je barem samo ovu noć.
Noa: O gospođo Adams, prelepo izgledate večeras.
Kako bih se što više uklopila u njen lik, hladno sam se osmehnula i uzela ga pod ruku.
Mia: Džejk i Anđela će doći zasebno, njen kostim je malo... tesniji.
Noa: Kako misliš?
Mia: Recimo samo da će Džejku trebati hitna pomoć.
Namignula sam mu lukavo, pa smo zajedno sišli niz stepenice.

✦Anđela✦

Nanela sam još jedan tanak sloj crvenog karmina na usne, te sam stavila crnu masku na lice. Tesna kožna odeća crne boje je obavijala moje obline i činila ih zgodnijim nego što inače jesu. Osim karmina, sve se na meni crnelo, dok su mi usne bile vatrene.
Rekla sam Mii da nas ne čekaju, a Džejk je pokucao na vrata tamam kada sam bila potpuno spremna. Namignula sam gledajući se u ogledalu da još više podignem svoje samopouzdanje, pa sam otvorila vrata.
I da, Džejkova vilica je pala iste sekunde. Njegov kostim je bio takođe crn. Bio je Betmen. I on je na svom licu imao crnu masku, a ispred vrata mu je jedno dugme držalo crni plašt na leđima koji se spuštao sve do poda.
Anđela: Zdravo, Betmene.
Džejk: Ž-ž.. Žena-mačka?
Anđela: Žena-mačka, glavom i bradom. Sa sve repom na zadnjici.
Namerno sam se graciozno okrenula u krug ispred njega. Kožna tkanina na meni je tiho zaškripala, a Džejk je i dalje bio van sebe od mog kostima.
Džejk: Kako si znala da ću ja..
Anđela: Noa mi je otkrio šta ćeš obući, a ja sam želela da te iznenadim i da se uklopim sa tobom.
Videla sam da se njegovo telo neće pomeriti ni milimetar ka meni, te sam mu prišla polako. Stala sam ispred njega i maleni poljubac otisnula na njegove usne. Prenela sam mu malo karmina, a kada sam želela da ga skinem, zgrabio me je žustro za struk i suzbio uz sebe. Njegovo međunožje se povećalo i bez stida mi je to pokazivao.
Džejk: Želiš li da me ubiješ večeras?
Anđela: Zašto bih?
Zakikotala sam se nevino, a on je na sred hodnika sa obe ruke pljesnuo moju zadnjicu.
Džejk: Od ovog kostima ćeš se nakon zabave oprostiti, jer će biti pocepan.
Sviđao mi se njegov prljav jezik, pogotovo ako to ja izazovem samo odećom. Bocnula sam ga blago noktom po donjoj usni i izvukla se vešto iz njegovog stiska.

Trudila sam se da vreme u autu budu prijatno, a ne napunjeno našim uspaljenim uzdasima i nestrpljenju da se dočepamo jedno drugog. Pristigli smo na zabavu u obližnjem kafiću, pa sam videla dosta nepoznatih lica. Prepoznala sam Miu i Nou, kupili su svu pažnju prerušeni u porodicu Adams. Skarlet je bila na skroz drugom kraju kafića prerušena u kostim medicinske sestre. Naravno, kratkom suknjom je pogled svakog muškarca privlačila.
Džejk: Ne želim da budem ovde.
Anđela: Zašto? Ne možeš da se obuzdaš pored Skarlet?
Ošinuo me je pogledom i usred mase ljudi me je zgrabio za struk i privukao svom telu. Njegov kostim je bio tvrd pa sam pod prstima osetila veštački napravljene trbušnjake. Ali opet, znam da se ispod tih plastičnih kriju i oni njegovi pravi.
Džejk: Malo mi je ionako falilo da ne dođemo ovde, ne znaš koliko sada žudim za tobom.
Dah sa njegovih usana i pogled ispod te crne maske su bili dovoljni za mene. Ne može se obuzdati, baš kao što ne mogu ni ja.
Anđela: Tek smo došli...
Džejk: Možemo i da odemo.
Preseče me usred rečenice i slasno stegne moju zadnjicu jednom rukom. Oči su mu iz smeđe nijanse postajale sve tamnije. Zver gleda u svoj plen.