Neprobojno srce [Prva knjiga]

Sumnjaš li i ti?

Po mraku smo Džejk i ja vukli noge ka našem hotelu. Svaki mišić u telu nas je boleo, pekao i rezao tkivo iznutra.
Džejk: Možeš li..?
Anđela: Mhm...
Kroz režanje odgovorim i oslonim se još malo na Džejkovo telo. Izmučeni smo, znojavi i u bolovima. Propratio bi nas poneki pogled zabrinutosti od prolaznika jer smo izgledali kao da nas je neko žestoko tukao. Samo nam je krv falila. Preumorni smo bili da bismo se popeli uz stepenice, pa smo po prvi put iskoristili lift u hotelu.
Otključala sam vrata svog apartmana drhtavom rukom, pa smo se sručili na sofu u dnevnoj sobi.
Anđela: Ti bolje izgledaš od mene...
Džejk: Muško sam, zato.
Anđela: O tako ćemo? Muško i žensko?
Popreko me je pogledao, te sam ipak klimnula glavom.
Anđela: U pravu si, nije vreme za to. Uopšte nismo dobro.
Ipak, on je zaista izgledao bolje. Ja sam jedva i disala, a on će proći samo sa blagom upalom mišića. Imali smo pravo, Nubriks nas je uzeo na zub. I neće nas se okaniti uopšte.
Džejk: Dođi da te svučem..
Snage nisam imala ni ruku da podignem, a kamoli da se svučem u komotniju odeću. Polako me je svukao, te sam ostala samo u majici na bretele i dužim gaćicama.
Džejk: Želiš li da ti pomognem oko tuširanja?
Anđela: Nema šanse da ustanem i da se istuširam.. I vrat me užasno boli.
Džejk: Tu te je onaj kreten prisilio nogom!
Bol se raširio mojim ramenom ispod Džejkovog dodira. Ne bi me čudilo da to mesto postane modro kroz par dana.
Džejk: Staviću ti led da ti bude lakše.

Na brzinu se svukao i ostao samo u boksericama. Uprkos svim mojim bolovima, um i moj libido nisu odmarali.
Anđela: Seksi si, znaš to?
Džejk: Zar tebe ne boli rame?
Podrugljivo mi odgovori pitanjem, pa iz pregrade zamrzivača izvadi kesu smrznutog povrća. Seo je do mene i prislonio je ledenu kesu na moj goli vrat. Prosiktala sam bolno kroz zube, ali mi je led ubrzo utrnuo kožu, pa se bol smanjivao.
Džejk: Žalili smo se na teretanu, eto nam ga sad..! Jel ti bolje..?
Anđela: Sve me boli...
Džejk: Trebao sam da ga ubijem!
Anđela: Šta bih onda ja bez tebe?
Kroz polutvorene oči sam tiho prošaputala držeći svoju ruku preko njegove. Slabašno se osmehnuo i nežno me poljubio.
To je lek koji meni treba, samo on.
Zavukao je prste u moju kosu blago me češkajući. Ljubio me je nežno i sporo, postepeno uklanjajući svaki trag moje boli.
Anđela: Dala bih ti iako si izgubio opkladu, ali me sve boli i nisam u stanju.
Džejk: Oporavi se prvo, lako ćemo za to.
Namigne mi i ponovo me poljubi ovoga puta me još više opuštajući posle mukotrpnog vežbanja.

Anđela: On je umešan.
Džejk: U..
Anđela: U ubistvo, da.
U neverici me je gledao, ali mi je verovao. Znao je da imam dobre razloge za takvu sumnju.
Anđela: Bili su prijatelji, a opet je možda postojala neka netrpeljivost. Sigurna sam u to, samo moram to i da dokažem.
Džejk: A mi smo kolateralna šteta?
Anđela: Mislim da je svestan našeg razmišljanja, video je kako radimo zajedno. Možda strahuje da ćemo ga razotkriti.
Privukao me je u svoje krilo. Duboko se zamislio okružen mojim rečima i sumnjama, ali je i sam počeo da povezuje sve. Imalo je logike svakako.
Džejk: Ali zašto bi to uradio?
Anđela: To ne znam. Ali saznaću, neću da odustanem.
Uhvatila sam ga kako se smeška sanjivog pogleda. Pogledom je šetao po mom licu, te sam zbunjeno skupila obrve.
Anđela: Šta?
Džejk: Obožavam što si tako vatrena kada se desi neki zločin.
Postiđeno sam spustila pogled i naslonila se na njegova gola prsa. Umela sam da budem uporna, sve dok ne isteram svoje.
Anđela: Drago mi je da ti se i ta moja osobina dopada...
Džejk: Dolazi Noć veštica, šta ćeš ti biti?
Anđela: A ne, to je tajna..!
Lukavo sam zagrizla donju usnu i počela da dremam na njemu. Noa mi je već otkrio koji će kostim Džejk imati, pa sam odlučila da ga iznenadim. Vilica će mu do poda pasti!
Džejk: Dobro, onda ti verujem da će biti nešto opasno.
Anđela: O da, biće veoma opasno.
Zakikotala sam se i izdigla do njegovih usana. Prstima sam mu šarala po goloj koži dok su se moje usne hranile njegovim do kasno u noć.