Neprobojno srce [Prva knjiga]

Bolja sam od tebe

✦Džejk✦

Iz nekog misterioznog razloga, samo Anđeli poznat, primorala me je da je sačekam na parkingu hotela. Šetkao sam se desetak minuta kraj auta vrteći ključeve u ruci dok sam je čekao da dođe. Znam da je pomislila da sam skovao neki plan sa Aleksis, ali to nije istina. Jedini razlog zbog kojeg sam pristao na odlazak u streljanu je taj da bi Anđela pokazala zube. A na neki način ta njena opaka strana me je strašno ložila. Čvrsta je i drska, ima svoj stav. I to me je činilo jako ponosnim i važnim.
Anđela: Što si se unervozio tako?!
I tada, okrećući se, moje oči su ulovile nju. Zvuk štikli je odjeknuo velikim parkingom, a ja sam samo kao tele blenuo u nju. Nikada je pre nisam video u crnoj, tesnoj koži i definitivno se namerno ovako obukla. Jaknu je zašnirala tik ispod grudi otkrivajući crnu rolku, krajevi njene kose su dobili novu boju, velike naušnice su joj blago dodirivale ramena, a crne kožne pantalone su joj stezale butine. Jebote, veće su nego inače!
Anđela: Šta ti je, dragi?
Osmehnula se nonšalantno smeštajući dlanove na moja ramena. Ovlaš mi je dotakla usne svojima.
Džejk: Ovo je.. promena. Ofarbala si se.
Anđela: Ne stoji mi dobro?
Džejk: Divno ti stoji...
Prstima sam joj se poigrao sa pramenom kose i približio ga nosu.
Džejk: Nisam znao da voliš da nosiš naušnice.
Anđela: I ne volim. Ali ipak je ovo posebna prilika.
Džejk: Zaista? Znači ja ti nisam poseban, za mene se ne bi tako spremila?
Nakrivila je glavu ironično i prošetala prstima po mojoj nadlaktici.
Anđela: Za tebe..? Ti zaslužuješ poseban tretman. Ali, neću ti ga još otkriti. Moraćeš malo da se strpiš.
Klimnuo sam glavom polako i još jednom je u mojim rukama odmerio. Sigurno je mogla da čuje koliko su mi zubi škripnuli kad sam se suzdržavao.
Džejk: Znači danas na snagu stupa nova Anđela, hm?
Anđela: Danas sam kučka.
Prijatno sam se iznenadio ovim odgovorom.
Džejk: A može li se ta kučka ukrotiti ili ne?
Anđela: Danas sigurno ne može.
Nasmešila mi se i tada sam joj zagrizao usnu. Kad si se već prepustila tom karakteru, moram ga iskoristiti na pravi način.
Anđela: Obećao si da ćemo ići.. Kasnimo već...
Džejk: Sad te ne bih ni vodio.. Jedino gde bih te odveo je moj apartman..
Osetio sam da se malo trznula, ali sa poljupcima nije posustajala.
Anđela: Hajmo.. Ipak je to pucanje.
Liznula mi je usnu blago i obišla auto do suvozačevih vrata.

✦Anđela✦

Baš kao što je i Mia rekla, tigrica u meni se protegla i razbudila. Niko ne sme da mi stane na crtu sada. A pošto se Aleksis već opredelila da se suoči i takmiči sa mnom, dobiće deset puta gore.
Na radiju u autu je išla prvo rok pesma Bon Jovi-a, a zatim je krenula balada. Na svojoj butini sam ugledala Džejkovu ruku. Nežno me je stiskao i lagano je klizio ka mom međunožju, a meni je to mutilo pamet. Kada mi je najzad najjače stegnuo butinu, ugrizla sam se za usnu i zabacila glavu unazad.
Anđela: Bože, šta mi radiš..?
Čvrsto sam ga uhvatila za ruku ne želeći ni da stane ni da nastavi. Jer ako nastavi, nećemo ni stići do streljane.
Džejk: Stigli smo.
Zaustavio se na otvorenom parkingu i bila sam primorana da se vratim na zemlju. Sigurnim korakom, baš kao kada sam izašla iz aviona na američko tlo, zagazila sam preko praga na ulazu u streljanu. Isprepletala sam prste sa Džejkovim i sa smeškom koračala kraj njega. Odeća mi je davala dosta samopouzdanja, samo je raslo sve više i više.
Aleksis: Stigli ste!
Kao po običaju, zagrlila je Džejka, a to je meni samo davalo podsticaj da je vratim uskoro na svoje mesto. Samo ti njega grli, gotova si.
Aleksis: Zdravo, Anđela!
Rukovale smo se kao i prvog dana, pa se konačno Džejk uverio da Aleksis ima dva lica.
Aleksis: Ovo su moji momci, uz zezanja ih zovem svojim telohraniteljima. Upoznajte Patrika, Zejna i Tomasa.
Rukom ih je predstavila i kod svakog sam zapamtila neke detalje. Patrik je imao zelene oči i crvenkasto lice, Zejn je imao tetovažu polumeseca na obrazu, a Tomas je imao crnu ufrćkanu kosu i dupli srebrni lanac oko vrata. Izgledali su kao... gangsteri iz susednog bloka. Ne bi me ni čudilo da zaista jesu neki sitni kriminalci.
Aleksis: Tomasov otac drži streljanu, ovde dolazimo svi zajedno već par godina.
Džejk: Baš si promenila društvo...
Džejk je više za sebe to rekao, ali sam ga ja čula. On je poznavao drugačiju Aleksis, verovatno devojku nežnu kao cvetić, a ne devojku koja se druži sa tri momka koji misle da su opasni zbog svojih tetovaža i lančića.
Zejn: Pošto vas studirate kriminologiju, možda bi već sad bilo zgodno da vežbate sa oružjem.
Glavni momak Zejn se oglasio. I u njegovom glasu se čulo da je važan i nadmen zbog toga što je ovo vlasništvo njegovog oca. Uveo nas je u oružarnicu i dao nam da izaberemo oružje.
Aleksis: Džejk, šta kažeš? Hoćemo li ti i ja prvi?
Na tren me je pogledao i samo sam mu klimnula glavom. Zajedno sa Aleksis je birao oružje, a meni je Patrik prišao sa flašom piva u ruci.
Patrik: Može jedno?
Anđela: Naravno.
Skinuo je čep lagano, te sam otpila par gutljaja. Namestili smo svi slušalice i tada su Džejk i Aleksis počeli da pucaju u mete. Više sam posmatrala Aleksis, da bih znala koji su njeni trikovi. Gađala je veoma dobro, moram priznati. Meci su pogađali grlo mete, a Džejkovi su završavali u metinim grudima. Aleksis je malo bolja, ali se u drugoj rundi Džejk popravio. Pogađao je metinu bradu, ali i to je dovoljno da bude bolji od Aleksis.
Džejk: Dosta od mene za danas. Ejndžel?
Preko ramena me je pozvao, te sam vratila flašu piva Patriku.

Nisam želela da koristim beretu koju je Džejk koristio, pa sam prišla ostatku oružja.
Aleksis: Imaš li neku ideju koje ćeš koristiti?
Anđela: O da.
Samouvereno izustim i sa rešetke uzmem u ruke glok 21. U spremniku ima deset metaka i vrlo je lagan.
Anđela: Hoćemo li Aleksis?
Preduhitrim je i sa osmehom zauzmem mesto za pultom. Pridružila mi se sa desne strane dok sam nameštala naočare. Preko ramena sam okrznula Džejkov pogled, te mi je namignuo. Znala sam dobro šta radim.
Anđela: Može?
Klimnula je glavom i gotovo da smo istovremeno krenule da pucamo. Kada bih povukla okidač, zadržala bih dah kako bi nišan ostao stabilan. Svih deset metaka iz spremnika sam ispalila pravo u metinu glavu, tik između imaginarnih obrva. Usne su mi se izvile u smešak videvši da je Aleksis i dalje gađala samo u grlo.
Tomas: Odlično pucaš. Otkud to?
I ćutljivi Tomas se napokon oglasio naslonjen leđima na zid.
Anđela: Moj zet je policajac u Srbiji. Prethodne dve godine me je učio da pucam. Tako da sam dve godine pucala iz gloka 21.
Izvukla sam ponosno municiju i skinula naočare.
Aleksis: Svaka čast. Pravo u čelo.. To je zapanjujuće.
Anđela: Zahvaljujem.
Nema te šanse da ću ti čestitati i reći da si bila dobra. Ja sam bolja od tebe milion puta. I u pucanju i u ljubavi.
Zejn: Mogli bismo i mi malo da ispalimo koji metak, momci!
Uzela sam nazad svoje pivo smestivši se do Džejka i otpila gutljaj iz flaše.
Džejk: Nisam znao za tog zeta.
Anđela: Mnogo toga još ne znaš, ljubavi...
Džejk: Hoću li umreti dok te ne upoznam potpuno?
Njegova slatkoća u glasu je mogla da opusti bilo koju moju besnu emociju.
Anđela: Potrudiću se da ostaneš živ.
Spustila sam pivo i navalila na njegove usne. Meci su pljuštali oko nas, a mi kao da smo Boni i Klajd.
Džejk: Mnogo mi se sviđa ova kučka, da znaš...
Anđela: A jel..? Znači češće da je dovodim?
Džejk: Možda samo u nekim slučajevima.
Zagrizla sam mu usnu i glasno zastenjala znajući da me od pucnjave niko neće čuti.
Anđela: Postaješ nevaljao dečak...
Džejk: To si ti izazvala...
Stegao me je sočno za zadnjicu i ponovo mi zagrizao usne. Koža pantalona je škripala u njegovim šakama. Ako mu se ovako sviđam sada, šta će biti kada ovu moju stranu potpuno oslobodim?