Zapleši sa mnom

154 11 4
                                    

Na Badnje veče nas je Džejk odvezao u Bronks. Sumrak je polako padao, a našu vožnju je ispunilo povremeno pevanje uz radio. Džejkov i moj ukus za muziku je bio dosta sličan, pop, rok, poneke balade i bili smo zadovoljni i nasmejani tokom celog puta. Raspevali smo se, a kasnije ćemo se opuštati uz džez muziku.
Džejk se parkirao ispred garaže u dvorištu bele dvospratne kuće jednostavne građe. Ni siromašna, ni bogata. Izgledala je kao i ostale kuće u ulici. Već iz auta se videlo mnoštvo cveća i na ulazu i na balkonima na spratu.
Bele pantalone su mi zatezale oko nogu, ali zimska jakna ih je do kolena pokrila. Pogledala sam na kratko u tamno nebo i poželela da što pre padne sneg i da učini atmosferu još boljom.
Nervozno sam stezala uvijeni poklon u rukama i tada nam Džejkova mama otvori vrata.
Melodi: Konačno ste stigli!
Uskliknula je široko se osmehujući. Svoju plavu kosu je podigla u visoku i urednu punđu, a lice joj je bilo veoma mladoliko. Blago rumenilo joj je krasilo obraze, a haljina joj bila dugačka do poda i živahne pink boje. Boje osamdesetih i devedesetih godina.
Džejk: Zdravo mama..!
Zagrlio ju je, a ja sam stajala sa strane čekajući da se meni obrati. Slučajno sam ugledala na vratima okačenu imelu i stomak me je presekao. Neću smeti Džejka da poljubim pred njegovom majkom. A on kako je spontan, navaliće..!
Melodi: A ovo je divna Anđela!
Anđela: Poštovanje gospođo Parker..!
Melodi: Molim te, samo Melodi..! Osećam se jako starom kad me nazovu gospođom. Dođi!
Čvrsto me je zagrlila i nos mi se uvukao njen parfem sa mirisom vanile. Imala sam utisak pod prstima da se žena kupa najskupljim preparatima jer je njena koža tako glatka i meka. Deluje bar deset godina mlađe..!
Sprovela nas je do dnevne sobe i smestila na kauč kraj kamina. Tri zida su bila krem boje, a zid gde se nalazio kamin je bio u prelakiranim ciglama. Ivica kamina je bila drvena i na njima su bili ramovi za slike. Prišla sam im i gledala u malog Džejka sa loptom ispod ruke. Na sledećoj slici bio je sa višom devojčicom, njegovom sestrom. Imala je istu plavu kosu kao Melodi.
Džejk: To je Sandra.
Džejk doda stajući iza mene.
Anđela: Ličite.
Jagodicom prsta sam prešla preko stakla i osetila sam kako se Džejk naslonio na moje rame.
Džejk: Duguješ mi poljubac..
Anđela: Ne zadirkuj me. I doći će ti majka.
Zakikotao se i seo nazad na kauč. Sa ivice kamina visile su novogodišnje duboke čarape kao iz filmova i vatra je pucketala grejući mi noge.

Baš kao što je Džejk rekao, džez se već uveliko čuo u kući. Gramofonska ploča se lagano vrtela i džez je upotpunjavao prazničnu atmosferu.
Melodi: Baš mi je žao što ne možeš da upoznaš Sandru, draga. Znaš kako je, dvoje dece, muž joj radi dosta, a ona jurca po kući. Ali biće prilike, daće Bog.
Tako divnu i ljupku ženu na prvi pogled primetite. I nemoguće je ne zavoleti je istog trenutka. Zračila je nežnošću i radošću i njena razigranost je privlačila svakoga. Bila je okupirana svojom decom celog života i mogu priznati, odradila je vrlo dobar posao.
Anđela: Ovo je za Vas, Melodi.
Pružim joj uvijeni poklon kad je spustila čaše vina na stočić između dva kauča. Polako je odmotala ukrasni papir i razdvojila usne oduševljeno.
Melodi: Gramofonska ploča Čarlija Parkera iz pedesetih godina! Ovo je savršeno!
Nasmejala sam se i bila zadovoljna svojim odabirom.
Anđela: Džejk mi je rekao da ste veliki ljubitelj džeza, a to mogu i sama da primetim.
Dodam pokazujući na ploču koja se već čula u pozadini.
Melodi: Ne znam šta bih rekla, ali ti hvala puno! Ovo je predivan poklon.
Ponovo me je čvrsto zagrlila i odmah zamenila ploče. Sada se već čuo drugačiji džez. Saksofon je već na prvi ton zasvirao i Melodi se prepustila pesmi. Sela sam natrag na kauč i otpila gutljaj vina. Zaista mi je drago što je tako male stvari čine srećnom.
Melodi: Džejk sine, molim te.
Pružila mu je ruku i pozvala ga na ples. Začudila sam se zapravo na to, kako je moguće uopšte plesati uz džez? Ta muzika je sklona nekom baru i noćnom kafiću, pušta se uz ispijanje alkohola, a ne za ples.
Međutim, videvši kako majka i sin lagano plešu kao uz baladu, odgovoreno mi je na pitanje. Vidi se da Džejk nije sin koji se drži za maminu suknju, ali je bio dosta vezan za nju. Ima smisla, ipak ga je samo ona odgajila. Oca nigde nije bilo.
Pijuckala sam vino gledajući kako plešu smešeći se i telo mi se ugrejalo od ovako divne i tople atmosfere.
Melodi: Doneću aperitiv, a posle ćemo preći u trpezariju za večeru. Džejk, budi džentlmen kao i uvek.
Osmehnula mu se i izašla iz dnevne sobe.
Anđela: Imate isti tajni pogled. Šta se dešava?
Pružio mi je dlan i nasmešio se.
Džejk: Mogu li da imam ovaj ples?

Sada razumem. Odložila sam čašu vina na stočić i prihvatila njegovu toplu ruku. Privukao me je za struk i naslonio se čelom na moje.
Džejk: Prvo poljubac.
Nežno je usisao moju donju usnu i kroz poljubac se osmehnuo. Trnci su mi prošli kroz usne i lice. Jednim dodirom mi okrene život naopačke..!
Uzeo mi je ruku i lagano započeo ples. Poluotvorenih očiju smo se gledali i polako plesali pokušavajući da razgovaramo dodirima i pogledima. Prstima sam prelazila po njegovom vratu i upijala njegovu kožu. Povremeno me je stezao za struk i znala sam da mu samo ovaj mali trenutak previše prija. Usrećuju ga sitnice, kao i njegovu majku. Ne mogu da lažem, usrećuje i mene.
Anđela: Iako sam rekla da nisam romantična, ovo mi se jako dopada.
Džejk: Ma jel? Znači ipak ima neke romantike ispod te maske provociranja?
Anđela: Ima i u tebi...
Tiho odgovorim i spojim nam usne. Znala sam da bi Melodi mogla da naiđe, ali ja njega volim.
Volim ga?
Ja sam to rekla..?
Jeza mi je klizila niz kožu, ali sam bila zadovoljna tim saznanjem. Saznanjem da ga volim.
Džejk: Kako bi bilo savršeno da si obukla haljinu...
Rukom je skliznuo niz moju butinu i mogla sam u glavi zamisliti kako bi me ta ruka dodirivala po goloj koži.
Džejk: Ubrzalo ti se disanje.
Nasmešila sam se i spustila pogled. Zna sigurno o čemu mislim, zato me je i stegao za butinu.
Naglo me je spustio kao u nekom tangu i ostavio me tako izvijenu pred njim. Grudi su mi se dizale i spuštale uzbuđeno. Svoje usne otisne na moj vrat, pravo preko žile kucavice koje je počelo snažno da bije.
Džejk: I srce ti se ubrzalo.
Ispravio me je i približio svom licu. Nasmešila sam se i zakačila ga blago noktom po donjoj usni.
Anđela: Postao si doktor?
Džejk: To te pali, hm?
Anđela: Ne, nisu doktori koji me pale.
Džejk: Nego?
Osmehnula sam se i oblizala usnu, a zatim se približila njegovom uhu.
Anđela: Ukoliko budeš dobar, možeš saznati o čemu tačno fantaziram...
Šapnem mu zavodljivo na uho i osetim kako mu se vilica steže. Ubija ga to što ga provociram.
Kada sam se susrela sa njegovim pogledom, videla sam da je spreman za izazov.
Džejk: U redu onda. Biće vredno toga, znam to.
Melodi: Deco! Dođite za sto!
Melodi prekine naše prepucavanje, te se malo dozovemo sebi.
Anđela: Da me nisi slučajno provocirao za stolom.
Džejk: Ukoliko me ti budeš provocirala, vratiću ti istom merom.
Zločesto se nasmešio i lupio me po zadnjici da sam jedva suzdržala vrisak.

Zločesto se nasmešio i lupio me po zadnjici da sam jedva suzdržala vrisak

Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
Neprobojno srce [Prva knjiga] Où les histoires vivent. Découvrez maintenant