Neprobojno srce [Prva knjiga]

Spremna sam na rizik

✻VEČE✻

Iako sam bila jako zadovoljna svojim planom vezanim za Aleksis, pucanje u streljani me je izmorilo dosta. Čim smo se predveče vratili u hotel, skinula sam odeću i blagu šminku i bacila se u krevet. Inače nemam naviku da odremam preko dana ili predveče, ali me je umor savladao.
Probudila sam se na stomaku ukočena i desni obraz mi je bio vruć.
Anđela: Koliko li to ima sati..?
Pronašla sam telefon i na ekranu sam videla da je jedanaest uveče! Morala sam brzo da se istuširam i presvučem u pidžamu. Osmeh ni pod tušem nisam skidala. Aleksis je dosta razočarano delovala jer sam bila bolja od nje. Možda je shvatila sa kim ima posla, a iskreno se nadam i da je videla Džejkove i moje divlje poljupce. Pa i ja bih bila ljubomorna da to vidim! Nadam se da je i ona. Obukla sam komplet bele pidžame na sitne plave tufnice i vratila se u spavaću sobu. Uvek me u kasnim satima uhvati glad, te sam obula papuče i navukla grudnjak ispod pidžame, te krenula ka hotelskoj kuhinji na našem spratu. Na nižim spratovima se čuo poneki glas, a na našem nijedan. Tiho sam obema rukama otvorila staklena vrata i za kuhinjskim pultom ugledala Džejka.
Džejk: Dobro veče, gladna godino..!
Nasmejala sam se tiho i prišla mu sa leđa grlivši ga.
Anđela: Spavala sam do malopre, izvini ako si me zvao...
Namirisala sam njegov parfem i zavukla ruke ispod njegove majice. Sveže je istuširan, kao i ja.
Džejk: Spremio sam naš kolač.
Anđela: Naš kolač?
Džejk: Da. Tačnije, tvoj ali smo ga zajedno jeli prve noći ovde. Sećaš li se?
Anđela: Naravno da se sećam...
Poljubila sam ga u vrat i sela na barsku stolicu kraj njega. Veselo je podelio sa mnom kolač i kikotali smo se tiho kako ne bi napravili haos u hotelu.

Džejk: Znaš... drugačija si bila danas.
Anđela: Kako?
Slegao je ramenima uz neki smešak. Dopala sam mu se malo opasnija...
Džejk: Sve ono što sam rekao da si ti, zaista jesi. Imaš sve što treba i što tražim. A i da nemaš, opet bih te zavoleo.
Spustio je svoju kašiku i zavukao prste u moju kosu. Oči su mu se zacaklile i palac mu je skliznuo na moj obraz. Drugim obrazom sam mu se naslonila na dlan i lagano sklopila oči prepuštajući se njegovim dodirima. Mogla sam odmah i zaspati na njegovim rukama.
Anđela: Zavoleo si uništenu osobu. Ja sam niko i ništa.
Džejk: I ja sam.
Anđela: I šta ćemo onda zajedno?
Džejk: Bićemo najveće ništa ikada.
U četiri reči je rekao sve. Dve smo osobe koje su razdvojene niko i ništa, a zajedno su sve na svetu. Uspela sam da se izmigoljim iz poljupca i da završim sa jelom, a zatim sam tapnula tiho dlanom o sto.
Anđela: Danas sam razmišljala...
Džejk: Da?
Anđela: Uvek će postojati neki problem, neka nevolja, svađa... Nikada neće biti savršeno. I ne treba da bude, to je onda dosadno...
Zastala sam i setila se našeg prvog poljupca i svih ostalih naših slatkih trenutaka zajedno.
Anđela: Uvek će postojati rizik. Rizik da te izgubim, da se naljutiš na mene, da odeš od mene...
Džejk: Anđela...
Anđela: Ćuti.. molim te.
Postavila sam mu ruku preko usta kako bi mi dopustio da završim.
Anđela: Znam, obećao si. Sve znam. Ali ne znam šta će biti za par meseci ili godina. Možda se promenimo, i ti i ja. Možda ti shvatiš da ne želiš to više da trpiš. I razumeću te tada. Ali želim da znaš da.. spremna sam na taj rizik. Koliko god to trajalo, dugo ili kratko. Ipak će nešto vredeti. Vredeće vreme sa tobom i naše uspomene...
Suza mi je kliznula niz obraz i tada je i Džejku krenula. Bez reči me je povukao u svoje krilo i čvrsto zagrlio. Duboko je udisao moj miris i mazio me po leđima.
Džejk: Kako te volim, Ejndžel..!
Pripio me je uz svoje telo još jače i zakikotala sam se.
Anđela: Nemaš pojma koliko sam te brzo zavolela..!
Ogledao se u mojim očima i naposletku slatko nasmejao. Usne su nam ponovo zaplesale, upoznale su se odavno.
Džejkove ruke su klizile svuda po mom telu - po leđima, kukovima i butinama. Uzdisali smo tiho između poljubaca, bili smo na ivici da uzmemo taj sledeći korak - da završimo u krevetu.
Džejk: Nemojmo žuriti...
Anđela: Izvini...
Džejk: Nema potrebe za tim... kad mi budeš verovala tad ćemo. Ne žuri mi se, imam još puno vremena sa tobom.
Uzdahnula sam duboko kraj njegovog lica i gotovo zajecala.
Anđela: Nemaš predstavu koliko te samo želim..!
Kukovi su mi sami promešali na njegovom međunožju i Džejk je zastenjao.
Džejk: Znam, i ja tebe želim mnogo..! Ali ići ćemo polako, ver..
Zastao je i rukom opipavajući prstima moja leđa, naleteo je pravo na kopču mog grudnjaka.
Džejk: Pa koja još devojka spava sa grudnjakom, hm..?
Anđela: Zaboravila sam da ga skinem...
Zločesto se osmehnem kraj njegovih usana i za par trenutaka osetim njegove prste ispod moje pidžame. Lagano su se peli po mojim leđima i došli do kopče.
Džejk: Stezaće te.. pa će te grudi boleti.. pa ćeš od mene tražiti da ti pomognem.. pa ćemo se opet ovako igrati kao sad.. pa ćemo izludeti jedno za drugim..
Šaputao je zavodljivo na mojim usnama i odjednom se začuo klik. Grudnjak se na meni opustio.
Džejk: Ne znam da li bih se suzdržao kada bih morao da ti lečim grudi.. To je ipak... osetljiva i zanimljiva stvar...
Ispod rukava je skinuo bretele grudnjaka sa mojih ramena.
Džejk: Šta misliš, da li bih tada stao..?
Anđela: Znam da ne bi stao...
Džejk: Da li bi mi rekla da stanem..?
Anđela: Rekla bih ti da nastaviš.