Neprobojno srce [Prva knjiga]

Brat

Tri dana su prošla otkako smo u Srbiji, na pola smo našeg odmora. Neke stvari koje sigurno nećemo koristiti već smo spakovali u kofere, a svake noći smo našu garderobu gurali pod ćebe. Za svaki slučaj smo zaglavljivali vrata svake noći i mazili se skoro do zore. Probudila sam se jutros pre Džejka, ali sam ostala da ležim pored njega da ga ne razbudim. Posmatrala sam ga kako spava znajući da mi to nije ni prvi ni poslednji put kako to radim. Nisam ga mogla više voleti, ili sam barem tako mislila. Brada mu je počela polako rasti, te sam jagodicom prsta prešla preko nje. I njegova vilica je bila oštra, a usne pomalo suve ali i dalje rozikaste. Izdigla sam se na levi lakat i lagano ih poljubila. Sitni poljupci su pucketali u tihoj sobi, sve dok se Džejk nije razbudio.
Džejk: Neko je nevaljao...
Anđela: Dobro jutro, ljubavi...
Nasmešio se i pročistio grlo, te me je tek tada pogledao. Najslađi prizor je kada se probudi i smeđim očima me sanjivo pogleda.
Džejk: Je li nas neko tražio..?
Anđela: Nije.. ali mi je dosadno. A ti spavaš.
Džejk: Pa si rešila mene da zezaš..!
Dublje je progovorio, te se propeo iznad mene započinjući poljubac. Njegova gola prsa i moje gole grudi su se slepile i napravila sam mesta za njegovo telo između svojih nogu.
Džejk: Ne provociraj me.. neću se suzdržati.
Zarežao je sisajući moju donju usnu, te sam se samo zakikotala. Zadovoljstvo mi je preplavilo um znajući da njegovo srce, duša i telo čeznu samo za mnom.
Anđela: Postao si opsesivan... sviđa mi se to.
Nasmejao se i izljubio mi vrat.
Džejk: Ne mogu se više suzdržavati, Ejndžel.. pomutila si mi pamet..!
Zacvileo je na mojim usnama da sam mogla samo da se skamenim i prepustim njegovim usnama. Skliznuo je do mojih grudi i kao za doručak ih okusio. Prevrnula sam očima od zadovoljstva i ugrizla se za usnu. Namerno sam ga vratila na njegovu stranu kreveta na leđa i opkoračila ga pri dnu stomaka. Stenjući sam zagrizla njegove usne, a zatim i vrat spuštajući se sve niže po grudima.
Snažno me je zgrabio za nadlaktice i povukao bliže svom licu.
Džejk: Doći ćeš mi glave jednog dana... Lud sam za tobom, Anđela.
Zadovoljno sam se osmehnula i pritisla mu usne svojima. Ja sam odavno luda za tobom, Džejk. Sve želim sa tobom da uradim.
Anđela: Ne želim da budemo ikada razdvojeni...
Džejk: Ni ja to ne želim. Želim da uvek zaspiš u mom zagrljaju i da svako jutro ugledam tvoje lice kad se probudim.

Srećnija nisam mogla biti. Imati pored sebe dečka koji te voli svim srcem je moj najveći san, ali je bio i najveći strah. Nakon onog kasnog razgovora, Džejk me je ubedio da ne treba više da se plašim, da pored njega mogu biti svoja i da znam da sam njemu dovoljna u životu.
Uspela sam da ga izvučem iz kreveta i nateram ga da se obuče. Želela sam da još malo prošetamo po mom gradu, a i Nemanja je želeo da ga upozna. Biće zanimljivo upoznati dečka stranca sa bratom.
Džejk: Šta da očekujem od Nemanje?
Anđela: Nemanja je.. zajebant, najkraće rečeno. Sa očeve strane sam ja namlađa u porodici, pa ja sam ja uvek meta njegove šale. Mada, ne misli on ništa loše. Samo uvek najmlađi strada.
Kroz smeh sam dodala držeći ga za ruku. Ušli smo lagano u Nemanjinu ulicu, a on je već bio u dvorištu igrajući se sa psom.
Anđela: Nemanja!
Mahnula sam mu, te se osmehnuo dok sam trčala ka njemu. Zagrlio me je i taj zagrljaj mi je bio preko potreban. Bratski i topao zagrljaj.
Nemanja: Anči! Nema te odavno..!
Anđela: Studira se, moram.
Oduvek je bio ponosan na mene i kada je išao sa mnom na ispite u srednjoj školi. Pohvalio bi me za svaku ocenu, bilo da je najviša, bilo da je neka niža.
Nemanja: A ovo je Džejk, zar ne?
Anđela: Da, da.
Upoznao se sa njim, a njihov razgovor je bio meni presmešan. Nemanja nije znao dobro engleski, čak sam ga i ja jedno vreme učila, a Džejk je već shvatio da većina moje porodice ne zna engleski.
Nemanja: Dobar je ovaj mali.
Anđela: Nije mali. I drago mi je da ti se konačno neko svidi.
Nemanja je znao sve moje prethodne simpatije, a za svakoga je imao neku zamerku. On je meni bio stariji brat kome sam mogla da kažem u koga sam zaljubljena i da pretrpim malo zezanja sa njegove strane. Ali sada je sa Džejkom drugačije, Džejka volim. Zagrlio me je oko struka, pa je i Nemanji bilo jasno da ovo između nas nije samo zaljubljenost, već velika ljubav.
Nemanja: Igra li fudbal?
Anđela: Više košarku, ali smo igrali pes.
Nemanja: Još više mi se sviđa!
Zadovoljan ton u njegovom glasu je Džejka obradovalo, pa je odlučio da se malo poigra sa mnom. Stisnuo mi je zadnjicu krišom i morala sam da se ugrizem za jezik kako ne bih pustila glas. Tera mi inat zato što nismo već nekoliko dana nismo spavali zajedno. Nije da nisam htela, nego nisam mogla. Čuće se..! Izmigoljila sam se blago dajući mu do znanja da neću izdržati da ćutim pred Nemanjom.

Ispričala sam se bratom i bilo mi je tužno što sam već morala da se pozdravim sa njim. Za tri dana krećemo nazad za Njujork i nećemo doći u Srbiju uskoro. Ali i ovaj manji odmor mi je prijao.
Anđela: Idemo ovim putem, lepše je.
Namerno sam ga odvela gde ima manje kuća samo kako bih ga više ljubila.
Anđela: Zašto me provociraš pred bratom, hm?
Džejk: Zar nisi rekla da voliš provociranje?
Anđela: Volim. Ali prevazilaziš granice već.
Džejk: Mhmm... Ne znam baš da li ću poslušati to...
Sada je već bilo pusto i nije bilo nijedne kuće u blizini, te me je sa zadovoljstvom stisnuo uz sebe i poljubio.
Džejk: Rekao sam ti da sam lud za tobom. To znači da ću biti lud za tobom bilo gde i bilo kad.
Anđela: Ljubavi, nije ti ovo Njujork. Samo nam fali neka baba da nam izleti i da kaže kako smo grozni i nemoralni jer se ljubimo.
Džejk: Ma kakva baba..! Ne može mi bilo ko zabraniti da te ljubim.